PROFILBARU.COM

Добро је највећа етичка вредност и један од средишњих филозофских појмова. С њим у вези је и добро делање које човека приближава врхунском добру. Добро је супротност зла.

У филозофији се разликује добро по себи и корисно добро. Добро по себи (или чисто добро) не зависи од другог бића, нема сврху изван себе, нити за циљ има неку корист или интерес. Корисно добро има за сврху неку корист, неки интерес. У етици је познато и хедонистичко и утилитаристичко схватање добра. Хедонизам истиче угођај, осећај задовољства, као највеће добро, док утилитаризам истиче корист.

Етимологија

У санскриту корен речи добар је дхаб, тј. оно што пристаје и што нечему припада (односно одговара својој сврси), што је у старословенском “доба”.^[1] Из тога су настале речи српског језика: добар, добро, доброта, удобан, подобан и (супротност) грдобан. Реч добро као основ гради многе сложенице попут: добро-ћудност, -душност, -хотност, - чинство, -намерност, -стивост, -вољност...

Добро у религији

У многим религијама, анђели се сматрају бићима добра.

У хришћанској, јеврејској и исламској религији највише добро је Бог. Сва појединачна добра теже да се приближе врховном добру (лат. summum bonum), и због тога је могуће ступњевито мерење добра (добар-бољи-најбољи). Све религије препоручују добра дела као пут до врхунског добра.

Добро у филозофији

Многи филозофи су се бавили питањем врлине и добра. Сократ је сматрао да се врлина може научити, односно да је она знање. Тврдио је да човек мора знати шта је добро, да би то чинио. Аристотел види добро као сврху и циљ којем теже све појединачне делатности.

„

Свако умијеће и свако истраживање, те слично дјеловање и потхват, теже, чини се, неком добру. Стога је лијепо речено да је добро оно чему све тежи.

”

— Аристотел, Никомахова етика

За хришћанске мислиоце, највеће добро је када човек постигне коначну сврху свога живота. Боетије (око 480 - 524), римски хришћански филозоф, у свом делу „Утеха филозофије“, тврди да је највеће добро оно што се човеку не може одузети:

„

Ако је срећа највеће добро бића, које живи по разуму, и ако оно, што се на било који начин може одузети, није највеће добро, јер се пред њим истиче оно, што се не може уграбити, очито је да несталност удеса не може потпомагати стицање среће. Притом онај, којег вуче та непостојана срећа, или зна да је она непроменљива, или не зна. Ако не зна, како ли може бити сретан удес заснован на заслепљености незнања? Ако пак зна, нужно је да се боји, да не би изгубио оно, за што не сумња да се може изгубити, па му зато непрекидан страх не допушта, да буде сретан. Или пак, ако то изгуби, држи да не мора за то марити? И по томе је оно добро, чији се губитак може равнодушно подносити, доиста врло незнатно.

”

— Боетије, Утеха филозофије (124 - 125)^[2]

Томас Хобс своди идеју добра на пуки објект наших жеља и циљева. Жан Жак Русо (1712-1778) сматра да је природа човека и света дубоко неискварена и добра. Природа је најбољи учитељ добра а усклађеност са природом је правило живота и врлине. Џон Стјуарт Мил, представник утилитаристичког схватања добра, сматра да свако дело треба процењивати према последицама, односно штетности и корисности по појединца и заједницу. Савремени етичари уместо термина добро преферирају реч вредност за добро које је корисно човеку, истичући субјективну страну добра.

У области биологије

Неки биолози (посебно Едвард О. Вилсон, Џереми Грифит, Дејвид Слоун Вилсон и Франс де Вал) сматрају моралност важним питањем којим се бави област биологије.^[3]^[4]^[5]^[6]

Види још

Извори

^ Živan Bezić, Problem zla i zloće
^ Vjeko Kolajić, Fenomen zla u filozofiji od klasične patristike do Baruha de Spinoze
^ Wilson, Edward Osborne (2012). The Social Conquest of Earth. ISBN 9780871404138.
^ Griffith, Jeremy (2011). Good vs Evil. The Book of Real Answers to Everything!. ISBN 9781741290073.
^ Wilson, Edward Osborne (2007). Evolution for Everyone: How Darwin's Theory Can Change the Way We Think About Our Lives. ISBN 9780385340922.
^ de Waal, Frans (2012). Moral behavior in animals. Архивирано из оригинала 2012-04-17. г. Приступљено 2012-11-20.

Литература

Aristotle. "Nicomachean Ethics". 1998. USA: Oxford University Press. (1177a15)
Bentham, Jeremy (1988). The Principles of Morals and Legislation. Prometheus Books. .
Boyce, Mary. Zoroastrians: Their Religious Beliefs and Practices, London: Routledge/Kegan Paul 1979; Corrected repr. 1984; repr. with new foreword 2001.
Dewey, John (1948). Theory of Valuation. University of Chicago Press. .
Griffin, James. Well-Being: Its Meaning, Measurement and Moral Importance. 1986. Oxford: Oxford University Press.
Hume, David (2000). A Treatise of Human Nature. Oxford: Oxford University Press.
Hurka, Thomas (1993). Perfectionism. Oxford: Oxford University Press.
Kant, Immanuel (1996). Groundwork of the Metaphysic of Morals. Cambridge University Press. . Third section, [446]-[447].
Kierkegaard, Søren. Either/Or. 1992. Penguin Classics.
Rawls, John (1999). A Theory of Justice. Belknap Press. .
Ross, W. D. The Right and the Good. 1930. Oxford University Press.
Churchland, Patricia Smith (2011). Braintrust : What Neuroscience Tells Us about Morality. Princeton, NJ: Princeton University Press. (Reviewed in The Montreal Review)
Richard Dawkins (2007). „The roots of morality: why are we good?”. The God Delusion. Black Swan. ISBN 978-0-552-77429-1.
Harris, Sam (2010). The Moral Landscape: How Science Can Determine Human Values. New York: Free Press. ISBN 978-1-4391-7121-9.
Lunn, Arnold, and Garth Lean (1964). The New Morality. London: Blandford Press. .
John Newton (2000). Complete Conduct Principles for the 21st Century. ISBN 0967370574. .
Prinz, Jesse (2013). „Morality is a Culturally Conditioned Response”. Philosophy Now.
Slater S.J., Thomas (1925). „Book I: Morality”. A manual of moral theology for English-speaking countries. Burns Oates & Washbourne Ltd.
Stace, Walter Terence (1937). The Concept of Morals. New York: The MacMillan Company; Reprinted 1975 by permission of Macmillan Publishing Co. Inc., and also reprinted by Peter Smith Publisher Inc, January 1990. ISBN 978-0-8446-2990-2.
Trompenaars, Fons (2003). Did the Pedestrian Die?: Insights from the World's Greatest Culture Guru. Oxford: Capstone. ISBN 978-1-84112-436-0.
Yandell, Keith E. (1973). God, man, and religion: readings in the philosophy of religion. McGraw-Hill. containing articles by Paterson Brown:
- "Religious Morality", (from Mind, 1963).
- "Religious Morality: a Reply to Flew and Campbell", (from Mind, 1964).
- "God and the Good", (from Religious Studies, 1967).
Ashley Welch, "Virtuous behaviors sanction later sins: people are quick to treat themselves after a good deed or healthy act" March 4, 2012.
Roberto Andorno, "Do our moral judgements need to be guided by principles?" Cambridge Quarterly of Healthcare Ethics, 2012, 21(4), 457–65.
Christopher Boehm (2012). Moral Origins: The Evolution of Virtue, Altruism, and Shame. Basic Books. ISBN 978-0465020485.
Wilson, Edward; Bert Hölldobler (1994). „The origin of cooperation”. Journey to the Ants. Cambridge, Massachusetts; London: Belknap Press. ISBN 978-0-674-48525-9.
Bates, Lucy A.; Lee, Phyllis C.; Njiraini, Norah; Poole, Joyce H.; Sayialel, Katito; Sayialel, Soila; Moss, Cynthia J.; Byrne, Richard W. (1. 1. 2008). „Do Elephants Show Empathy?”. Journal of Consciousness Studies. 15 (10–11): 204—225. CiteSeerX 10.1.1.669.4360 .
Rodriguez, Tommy (2011). Diaries of Dissension: A Case Against the Irrational and Absurd. iUniverse Publishing. ISBN 1-475-91933-6
King, Barbara J. (15. 8. 2008). „Barbara J. King - What Binti Jua Knew”. The Washington Post.
King, Barbara (2007). Evolving God: A Provocative View on the Origins of Religion. Doubleday Publishing." ISBN 0-385-52155-3.
Shermer, Michael (2004). The Science of Good and Evil. New York: Times Books. ISBN 978-0-8050-7520-5.
Shermer, Michael (фебруар 2008). „The Mind of the Market”. Scientific American. 298 (2): 35—36. Bibcode:2008SciAm.298b..35S. PMID 18376667. doi:10.1038/scientificamerican0208-35.
Hockings, Kimberley J.; Humle, Tatyana; Anderson, James R.; Biro, Dora; Sousa, Claudia; Ohashi, Gaku; Matsuzawa, Tetsuro (12. 9. 2007). „Chimpanzees Share Forbidden Fruit”. PLOS ONE. 2 (9): e886. Bibcode:2007PLoSO...2..886H. PMC 1964537 . PMID 17849015. doi:10.1371/journal.pone.0000886 .
Wilkinson, Gerald S. (март 1984). „Reciprocal food sharing in the vampire bat”. Nature. 308 (5955): 181—184. Bibcode:1984Natur.308..181W. S2CID 4354558. doi:10.1038/308181a0.
„Monkey research : monkeys show sense of justice”. www.primates.com.
Range, Friederike; Horn, Lisa; Viranyi, Zsófia; Huber, Ludwig (7. 12. 2008). „The absence of reward induces inequity aversion in dogs”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 106 (1): 340—345. PMC 2629244 . PMID 19064923. doi:10.1073/pnas.0810957105 .
Hoffman, Moshe; Yoeli, Erez; Navarrete, Carlos David (2016). „Game Theory and Morality”. The Evolution of Morality. Evolutionary Psychology. стр. 289—316. ISBN 978-3-319-19670-1. doi:10.1007/978-3-319-19671-8_14.
Buchanan, Allen; Powell, Russell (октобар 2015). „The Limits of Evolutionary Explanations of Morality and Their Implications for Moral Progress”. Ethics. 126 (1): 37—67. S2CID 146760529. doi:10.1086/682188.
Nietzsche, Friedrich (1886). Beyond Good and Evil.
Dawkins, Richard (1979). Twelve misunderstandings of kin selection.
Schreier, Herb; Rosenthal, Miriam; Pyeritz, Reed; Miller, Larry; Madansky, Chuck; Lewontin, Richard C.; Leeds, Anthony; Inouye, Hiroshi; Hubbard, Ruth; Gould, Steven; Duncan, Margaret; Culver, David; Chorover, Steven; Beckwith, Jon; Beckwith, Barbara; Allen, Elizabeth. „Against 'Sociobiology'”.
Dunbar, R.I.M. (јануар 2009). „The social brain hypothesis and its implications for social evolution”. Annals of Human Biology. 36 (5): 562—572. PMID 19575315. S2CID 21495059. doi:10.1080/03014460902960289.
Brüne, Martin; Brüne-Cohrs, Ute (јануар 2006). „Theory of mind—evolution, ontogeny, brain mechanisms and psychopathology”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. 30 (4): 437—455. PMID 16239031. S2CID 14104858. doi:10.1016/j.neubiorev.2005.08.001.
Fehr, Ernst; Fischbacher, Urs (октобар 2003). „The nature of human altruism”. Nature. 425 (6960): 785—791. Bibcode:2003Natur.425..785F. PMID 14574401. S2CID 4305295. doi:10.1038/nature02043.

Спољашње везе

Evolution of Morality on PhilPapers
Richard Dawkins video clip on morality
Marc Hauser, Evolution of a Universal Moral Grammar, Part 1, Part 2, Part 3
Is morality innate? Brief video clip that examines whether infants have a sense or morality.
Sam Harris: Can Science Help Determine what is Moral? Part 1, Part 2
Jonathan Haidt on the Five foundations of morality

[Problem_zla_i_zloće-1] Živan Bezić, Problem zla i zloće

[2] Vjeko Kolajić, Fenomen zla u filozofiji od klasične patristike do Baruha de Spinoze

[3] Wilson, Edward Osborne (2012). The Social Conquest of Earth. ISBN 9780871404138.

[4] Griffith, Jeremy (2011). Good vs Evil. The Book of Real Answers to Everything!. ISBN 9781741290073.

[5] Wilson, Edward Osborne (2007). Evolution for Everyone: How Darwin's Theory Can Change the Way We Think About Our Lives. ISBN 9780385340922.

[6] Waal, Frans (2012). Moral behavior in animals. Архивирано из оригинала 2012-04-17. г. Приступљено 2012-11-20.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]