PROFILBARU.COM

Гудурица
Гудурица;
	Католичка црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2011.	1.094
— густина	48/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 10′ 04″ С; 21° 26′ 34″ И / 45.167732° С; 21.442848° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	111 m
Површина	22,7 km2
	Гудурица Гудурица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26335
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Гудурица (мађ. Temeskutas, нем. Kudritz) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1094 становника.

Овде се налази ФК Виноградар Гудурица.

Географија

У додиру Карпата и Вршачког Вино-горја, као божјом руком постављено на брежуљке испресецане дивљим гудурама, виноградима заклоњено и сачувано од света, налази се Гудурица — по свему необично село. У овом малом планинском селу усред питомог равног Баната, петнаестак километара североисточно од Вршца, вековима живи и о укрштеним балканским путевима сведочи чак 14 различитих нација. Гудурица је помирила разне људе и обуздала свакакве ћуди.

Историја

Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Гудурица се првобитно, у 15. веку, помиње као Кутрес, затим Кутрица, у 18. као Гутериц, у 19. веку Кудриц, 1894. године звала се Темешкуташ, а данашње име добила је 1922. године. По некима, име је настало од немачког (guten Ritz), што значи "добар рит", а, по другима, названо је управо по околним гудурама.^[1].

Писани подаци о Банату говоре да су Срби гудуричке крајеве населили после 1389, односно, када су након Косовске битке прелазили Дунав. У крашовском комитету 1458. и 1462. године била је мало насеље. Стари угарски документи казују да је била власништво Павла и Николе "од Кутреса". Нешто касније, 1597, записано је да је настањена српским становништвом и да је у поседу Фрање Јошике де Карансебеш, а 1716. године да је додељена аустријској провинцији — вршачком дистрикту темишварског Баната. То ће бити и 1774. године "Гудриц", како је констатовао царски ревизор Ерлер.^[2] Исте 1716. године у архиву бечког двора записано је да је насеље имало 17 кућа.

Године 1719, по одласку Турака, када је Банат након Пожаревачког мира враћен Аустрији, у Гудурицу се досељавају виноградари из западне Немачке, из Лотарингије, Мозелске долине, Рајнске области, Тријера и Мајнца. Староседеоци Срби повлаче се у оближње село Велико Средиште. Записи из црквених књига кажу да је село 1742. бројало 150 кућа са чисто немачким становништвом. Овај крај 1763. године колонизује царица Марија Терезија, а од 1780. до 1790. године цар Јозеф. Село 1774. године има римокатоличку цркву и поштанску станицу а становници су Власи.^[3] Крајем 18. века у Кутрици је било 768 католичких становника и додељена је темишварском комитату. Франц I издао је 1821. повластице којима добија право и подршку Краљевске канцеларије да сваког 1. маја и 16. октобра одржава вашар за продају робе и стоке. Тада је имала 1.067, а 1854. 1.538 становника.

Крајем 19. века постала је општина и добила бележника, апотеку, телеграф... У новембру 1918. у Кутрицу је умарширала српска војска, а наредне године је припојена торонталско – тамишкој жупанији. Године 1921. пописано је 2.097 становника, од којих 2013 Немаца, 53 Мађара, 15 Срба, 10 Румуна, 5 Чеха, а један је подведен под “остали”. У село 1941. улазе Немци, а октобра 1944. Руси. Демографска слика Гудурице тада добија данашње карактеристике. Уз преостале Немце који су били у мешовитим браковима, у великом броју су насељени колонисти из свих бивших југословенских република. Прво стижу Словенци и Македонци. Последњи досељеници биле су избеглице из Хрватске, БиХ и са Косова. Њих неколико стотина. На улазу у село изграђено им је и насеље.

У Гудурици су некада живеле чак 24 различите нације, а данас их има 14, односно 1.100 становника у 420 домаћинстава.

Демографија

У насељу Гудурица живи 1020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,8 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 430 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.474
1953.	2.024
1961.	2.105
1971.	1.560
1981.	1.448
1991.	1.338	1.208
2002.	1.267	1.339
2011.	1.094

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	839	66,21%
Македонци	133	10,49%
Мађари	44	3,47%
Словенци	38	2,99%
Југословени	37	2,92%
Роми	35	2,76%
Румуни	31	2,44%
Хрвати	27	2,13%
Црногорци	9	0,71%
Муслимани	5	0,39%
Немци	3	0,23%
Словаци	2	0,15%
Албанци	2	0,15%
Чеси	1	0,07%
Украјинци	1	0,07%
непознато	24	1,89%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	2	3
80+	11	16
75—79	14	27
70—74	25	45
65—69	37	46
60—64	28	40
55—59	31	34
50—54	43	34
45—49	64	48
40—44	52	49
35—39	40	36
30—34	45	37
25—29	46	43
20—24	46	42
15—19	45	44
10—14	36	50
5—9	29	33
0—4	29	17
Просек :	38,8	41,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	351	487	498	421	426	414	430

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	85	115	81	76	44	23	5	0	0	1	2,94

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	529	185	297	28	15	4
Женски	544	105	305	113	17	4
УКУПНО	1.073	290	602	141	32	8

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	203	35	2	1	106
Женски	130	41	0	0	40
УКУПНО	333	76	2	1	146
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	7	11	2	13
Женски	0	1	19	3	2
УКУПНО	0	8	30	5	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	5	2	4
Женски	2	1	2	2	13
УКУПНО	2	2	7	4	17
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	9
Женски	0	0	0	4
УКУПНО	5	0	0	13

Референце

^ Летописи општина у јужном Банату: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу. 1928. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ Ерлер, наведено дело
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор „Монографија“ Подунавске области 1812-1927 саставио Др. Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“
Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора у Смедереву 1928.*
Milleker, Felix. Geschichte der Gemeinde Kudritz. [E: History of the community...]. 1888, Vrsac, Kudritz Leseverein. 48 pages. Library: AKdFF, IfA, InstTu, WLB
Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
M. Марина Саставио од Писаних трагова, „Летописа“, по предању о селу Гудурици, настанак села, ко су били Досељеници, чиме су се бавили мештани
„Летопис“ сеоски обичаји M Марина: Беч 1999.

Спољашње везе

[1] Летописи општина у јужном Банату: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу. 1928. ISBN 978-86-85075-04-9.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] Ерлер, наведено дело

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]