Војводинци (рум. Voivodinț) су насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 363 становника.
Историја
У историјском периоду Војводинци су имали више имена:
- У XV веку место се звало Vajdafalva
- У XVI веку Wojvodince
- Vajdalak -1911. године
- Војводинце-1922. године.
Године 1447. Војводинце (Vajdafolva ) је било у поседу Николе, сина Војводе Томе. Војводинце (Wojvodincz) је било у поседу Саве Велимировича из Каренбаша, са становништвом српске и румунске народности. Године 1717. било је 77 кућа. Касније како изгледа, било је новог досељавања, јер 1749. године броји већ 140 кућа. Подигнута је црква брвнара 1735. године, а 1751. било је два пароха. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Воиводинц" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[1]
Почеле да се воде црквене матичне књиге 1778. године, а 1793-1794. подигнута је нова црква и школа. 23. априла 1795. привремено освештена. Аксеније Јанковић завршио иконостас 1808. године а 29. августа 1812. године извршено је свештање.
Године 1848. пописано је 1624 становника, од којих је било православних 1609, католика 12, и јевреја 5.
До раздвајања Банатске војне границе, код Војводинаца је била тромеђа Тамишког комитата и Војне границе. Отворено је једно подбележничко место. Године 1908-1909. подигнута је општинска кућа. Од 19010-1910. функционисало је поштанско звање. Заснован је општински катастар 1914. године.
У новијем времену је прираштај код становништва у застоју, па чак и у опадању: 1869-1731 становник: 1880-1654; 1890-1649; 1900-1558; 1910-1544 становника. По попису 31. јануара 1921. године пописано је 1388 становника, од којих је било: Срба-18, Словака-7, Румуна-1310, Немаца-26, Мађара-8, осталих-18 становника.[2]
Демографија
У насељу Војводинци живи 336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (38,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 124 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[5]
|
|---|
|
м |
| |
|
| ? |
0 |
|
|
2 |
| 80+ |
3 |
|
|
11 |
| 75—79 |
8 |
|
|
20 |
| 70—74 |
11 |
|
|
16 |
| 65—69 |
11 |
|
|
14 |
| 60—64 |
11 |
|
|
17 |
| 55—59 |
12 |
|
|
11 |
| 50—54 |
13 |
|
|
14 |
| 45—49 |
15 |
|
|
9 |
| 40—44 |
15 |
|
|
8 |
| 35—39 |
10 |
|
|
12 |
| 30—34 |
16 |
|
|
14 |
| 25—29 |
18 |
|
|
12 |
| 20—24 |
8 |
|
|
15 |
| 15—19 |
8 |
|
|
17 |
| 10—14 |
17 |
|
|
6 |
| 5—9 |
12 |
|
|
8 |
| 0—4 |
15 |
|
|
8 |
| Просек : |
38,7 |
|
|
46,1 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
| Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
| Број домаћинстава
|
266
|
264
|
248
|
219
|
182
|
156
|
124
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
| Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
| Број домаћинстава
|
21
|
34
|
15
|
22
|
15
|
11
|
3
|
2
|
0
|
1
|
3,33
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
| Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
| Мушки
|
159
|
31
|
108
|
10
|
10
|
0
|
| Женски
|
192
|
31
|
103
|
51
|
7
|
0
|
| УКУПНО
|
351
|
62
|
211
|
61
|
17
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
| Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
| Мушки
|
108
|
98
|
0
|
0
|
1
|
| Женски
|
52
|
47
|
0
|
0
|
2
|
| УКУПНО
|
160
|
145
|
0
|
0
|
3
|
| Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
| Мушки
|
0
|
1
|
2
|
1
|
0
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
1
|
2
|
1
|
0
|
| Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
| Мушки
|
0
|
0
|
1
|
2
|
1
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
3
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
1
|
5
|
1
|
| Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
| Мушки
|
0
|
0
|
0
|
1
|
| Женски
|
0
|
0
|
0
|
0
|
| УКУПНО
|
0
|
0
|
0
|
1
|
Референце
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. :
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
- Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.
Спољашње везе
.svg)
