Роловићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Владимир Владо Роловић (Брчели , код Бара , 21. мај 1916 — Стокхолм , 15. април 1971 ) био је учесник Народноослободилачке борбе , друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе , амбасадор и народни херој Југославије .
Рођен је 21. маја 1916. у селу Брчели , код Бара . Потицао је из сиромашне сељачке породице. Детињство је провео у родном селу, где је завршио основну школу. После је, у тешким условима, наставио школовање у барској, пећкој и цетињској гимназији. После завршене гимназије, уписао се на Правни факултет Београдског универзитета .
Још као ђак Цетињске гимназије, определио се за раднички покрет , и врло активно учествовао у свим акцијама омладине, у гимназији, занатском и Спортском друштву „Ловћен “. Године 1935 , постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а почетком 1936 . и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Заједно са Јовом Капичићем је покушао 1937 . године да оде да се бори у редовима Интернационалних бригада у Шпанском грађанском рату . Ипак, њихов је покушај осујећен, јер је брод којим је требало да се пребаце у Шпанију заплењен у акцији Југословенске краљевске војске , која је том приликом похапсила и одређени број добровољаца.
До априла 1941 . године обављао је разне одговорне партијске дужности. Најпре је радио у техници Месног комитета КПЈ за Београд и Покрајинског комитета КПЈ за Србију , а потом је упућен на политички рад у Црну Гору , где је извесно време руководио Среским комитетом СКОЈ-а, а затим је постао секретар Среског комитета КПЈ за Бар. Године 1940 , изабран је у Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору . Због револуционарног рада, хапшен је 1935. на Цетињу и 1938 . године у Београду .
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије , вратио се у родни крај, где се одмах активно укључио у припреме за устанак. Учесник је Тринаестојулског устанка , као један од вођа устаничке групе Црногорског приморја, која је већ у првим данима уништила све карабинијерске станице од Бара до Будве .
Децембра 1941 . године, као борац Ловћенског батаљона, учествовао је у нападу на Пљевља . Када је формирана Прва пролетерска ударна бригада , постављен је на дужност политичког комесара Прве чете Првог (црногорског) батаљона. Учествовао је у многим борбама на Округлици , Жепи , Игману , Улогу , у Жупи, код Калиновика , на Сињајевини . Посебно се истакао у нападима на Коњиц и Ливно , 1942 . године, као и у борбама током Четврте непријатељске офанзиве .
Био је руководилац Политодела Петнаесте мајевичке бригаде и Седамнаесте источнобосанске дивизије . На дужност политичког комесара 38. источнобосанске дивизије именован је 1944 . године.
После завршетка Другог светског рата , 1945 . године, упућен је на рад у Одељење за заштиту народа Југославије (ОЗН), где је обављао дужности, најпре референта за грађанске странке у Другом одсеку, заједно са Матом Радуловићем , потом и начелника Одељења, и дао велики допринос у уништењу заосталих усташких и четничких група. Након рада у органима безбедности, Роловић је био члан Владе Народне Републике Црне Горе , члан Градског комитета Савеза комуниста Београда , помоћник Савезног секретара за иностране послове и шеф Кадровске службе Савезног секретаријата за иностране послове (ССИП) и амбасадор . Службовао је као посланик и амбасадор у Норвешкој , од 1956 . до 1960 , затим у Јапану , од 1963 . до 1967 . и Шведској , од 1970 . до 1971 . године.
У више сазива је биран за народног посланика Скупштине СР Црне Горе и био је члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе . Имао је чин резервног генерал-мајора ЈНА .
У Стокхолму је, на дужности амбасадора , 7. априла 1971 . године, смртно рањен од групе терориста предвођених Миром Барешићем , а осам дана касније, 15. априла , умро је од последица рањавања, у стокхолмској болници „Света Каролина“.[ 1] 17. априла сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду , уз највише државне почасти. Опроштајни говор на сахрани прочитао је Савезни секретар за иностране послове СФРЈ, Мирко Тепавац .[ 2]
Године 1990 . снимљен је документарни филм Амбасадор је убијен у Стокхолму Центар филма , о убиству Владимира Роловића.[ 3]
У браку са супругом Браном имао је двоје деце, сина Предрага[ 4] Јована Николић .[ 5]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања , међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом , Орден братства и јединства са златним венцем , Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден за храброст . Председник СФРЈ Јосип Броз Тито , одликовао га је Орденом народног хероја , два дана после рањавања, 9. априла 1971 . године.[ 6] Краљевина Шведска одликовала га је Орденом Поларне звезде.
По њему је названа ОШ „Владимир Роловић” Раковица .
Војна енциклопедија Народни хероји Југославије Тамара Никчевић Голи отоци Јова Капичића . Београд: В.Б.З. 2010.
Коста Николић Мач револуције — ОЗНА у Југославији 1944—1946 . Београд: Службени гласник. 2016.
_-_Commander_Grand_Cross_BAR.png){kind=small}
