Видоје Смилевски рођен је 14. августа 1915. године у Никифорову код Гостивара, у печалбарској породици. Отац му је Македонац из Никифорова, док му је мајка Албанка православна из Кичинице. После завршетка Првог светског рата отац га је одвео у Београд, где је радио. Ту је завршио основну школу и трговачку академију. Утицај напредног радничког и студентског покрета био је присутан и у трговачкој академији. Смилевски је радио у кружоцима и читао марксистичку литературу. Растурао је летке, учествовао у демонстрацијама и долазио у сукоб са режимом.
Године 1935. запослио се у хипотекарној банци у Београду. Активније се ангажовао у револуционарном раду од 1937, када је почео да добија задатке од партијске организације. Кретао се у друштву комуниста који су радили на Београдском универзитету. Крајем 1939. године учествовао је у акцији за формирање синдикалне подружнице Савеза банковних, осигуравајућих, трговачких и индустријских чиновника Југославије (СБОТИЧЈ) у установи у којој је радио. У то време већ је радио у партијској техници у Београду, која је на његов захтев била смештена у његовом дому, јер је тамо било безбедно. Од децембра 1939. до августа1940. године откуцао је на матрицама целу „Историју СКП (б)“, а првих шест глава умножио у 800 примерака. У овом је периоду примљен у чланство Комунистичке партије Југославије. Полиција је успела да открије његов рад, али је он на време склонио технику, и прикрио се. После тога све до Априлског рата руководио је техником Месног комитета КПЈ у Београду.
Народноослободилачка борба
Јула1941. године постао је секретар партијске ћелије, а ускоро секретар Рејонског комитета и члан Месног комитета за Београд. Као партијски радник, илегално с кретао кроз Београд и Земун. Октобра 1941. постао је члан Окружног комитета КПЈ за Београд.
Јануара1943. године постављен је за секретара Окружног комитета КПЈ за Лесковац. На овој дужности провео је целу годину. Фебруара1944, по налогу КПЈ, отишао је на исту дужност у Врање, а од априла до јуна био је секретар ОК КПЈ за Пирот.
називи фукција по периодима: председник Президијума Народног собрања (1945—1953), председник Собрања (1953—1974) и председник Председништва (1974—1991)
Председници Собрања Социјалистичке Републике Македоније
Називи фукција по периодима: председник АСНОМ (1944—1946), председник Народног собрања НР Македоније (1946—1963) и председник Собрања СР Малкедоније (1963—1991)