Велереч је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 716 становника. Припада општини Горњи Милановац.[1]
Становништво се иселило пред најездом Турака. Нови досељеници населили су се у 18. веку. Они су се доселили из Старог Влаха и Црне Горе. Велереч се први пут помиње у турском попису 1559. године под именом Сладановци. Име је добило по врсти храста сладан, у народу познатог као слатка граница. Име Велереч настало је од назива велико-речје, што значи земљиште испресецано великим бројем речица.[1]
У Велеречи постоји доста легенди о учешћу становника тог села у боју на Косову пољу 1389. године, о животу мештана под турском влашћу, као и о учешћу мештана у борби против Турака у Првом и Другом српском устанку.[1]
Школа и црквена парохија Велеречи су у Горњем Милановцу – у цркви Свете Тројице. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 167 ратника. Погинуло их је 80 а 87 је преживело.[1]
Велереч се налази северно од Горњег Милановца, а са градом је у додиру пошто је део градског насеља формиран на велеречком атару. Село заузима површину од 1.434 хектара, са јужне стране се граничи са Горњим Милановцем и Грабовицом, на северу са Мајданом и Љутовницом, источно са Сврачковцима и Невадама и западно са селима Брусница и Клатичево. Налази се на надморској висини од око 330 м.[1]
Кроз село пролази Ибарска магистрала која је настала након што је модернизован пут Горњи Милановац – Рудник. Такође пролази и део путног правца Горњи Милановац – Прањани – Пожега, као и пут ка Крагујевцу. Све до 1970. кроз село је пролазила железничка пруга узаног колосека Сарајево – Београд, која је укинута због нерентабилности, што се касније показало погрешним јер је већ крајем 20. века поново вођена акција за успостављање железничке везе са Чачком и Београдом, али је због тада неповољних политичких околности овај пројекат одложен. Своју железничку станицу, Срчаник, Велереч је добио 1922. године.
Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Велеречи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ на Турском брду у Велеречи.
Село се налази у зони умереноконтиненталне климе, средња годишња температура износи 10 °C, а велики утицај на климу има и близина планине Рудник. Најтоплији месец је јул са просеком од 19 °C, док је најхладнији јануар са просеком од око 1 °C, док минималне температуре силазе и испод 28 степени испод нуле. Средња годишња количина падавина је око 850 мм. Од ветрова доминирају северац, као и североисточни ветар који се у селу назива „устока“, као и јужни ветар развигорац у пролеће.
У пописима село је 1910. године имало 749 становника, 1921. године 697, а 2002. године тај број је спао на 644.
У насељу Велереч живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.