Мајдан (Горњи Милановац)

За другa значења, погледајте страницу Мајдан.
Мајдан
Црква Свете Тројице
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 419
Географске карактеристике
Координате44° 06′ С; 20° 30′ И / 44.1° С; 20.5° И / 44.1; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина501 m
Мајдан на карти Србије
Мајдан
Мајдан
Мајдан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32313
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 419 становника.

Општи подаци

Мајдан је удаљен 7 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 360 до 620 м и на површини од 3.358 ха.[1] Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа почев од 1850. године. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[2]

Сеоске литије су на прве Тројице.[2] Сеоски вашари се одржавају на Петровдан и Преображење.[1]

У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[3][4][5]

  • Ибарска магистрала
    Ибарска магистрала

У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[6]

Историја

Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[7] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњовековни Рудник.[8] Мајдан је све до 1815. био део Рудника,[2] а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита.[2]

Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[2] До скора (писано 1955) постојала је кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[2]

Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[2] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана” (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњовековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[9]

По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[2] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.

Једно време Мајдан је био седиште црногорског среза, рудничког округа. У селу и данас живи велики број легенди и предања из историје овог села пре и за време боја на Косову пољу 1389. године, из времена Првог и Другог српског устанка.[1]

У Мајдану је рођен 15. јула 1912. године Бранко Јелић, син Ђорђа и Крстине Јелић, (прадеда, по мајци, чувене новозеландске певачице и текстописца Еле Марије Лани Јелић О'конор - уметничко име Лорде, а деда, по оцу Ђорђу, Лордине мајке Соње Јелић О'конор, новозеландске песникиње) који је био члан посаде 102. ескадриле Шестог авијацијског ловачког пука Краљевине Југославије, која је 6. априла 1941. године бранила Београд и изгинула код Прешева,где јој је подигнут споменик.

У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у Другом светском рату. Овде је живео четнички капетан Славко Цветић (1916 – 1942) кога су Немци обесили, а 1986. му је подигнут споменик.[10]

Овде се налазе Крајпуташ Стевану Божовићу у Мајдану, Усамљени надгробник у Мајдану, засеок Рапшинци и Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 246 ратника. Погинуло их је 124 а 122 је преживело.[1]

Археолошка налазишта

С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[9] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[9]

У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[11] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[9]

У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[9]

Галерија

Демографија

У пописима село је имало: 1910. године 1.133, 1921. године 909 а 2002. године 518 становника.[1]

У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 1.083
1953. 1.118
1961. 1.123
1971. 886
1981. 784
1991. 597 595
2002. 513 516
2011. 419
Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
Срби
  
 505 98,44%
Црногорци
  
 2 0,38%
непознато
  
 3 0,58%


Становништво према полу и старости[14]
м
ж
? 5
  
  
 2
80+ 4
  
  
 10
75—79 9
  
  
 15
70—74 21
  
  
 22
65—69 19
  
  
 22
60—64 20
  
  
 17
55—59 10
  
  
 9
50—54 28
  
  
 25
45—49 16
  
  
 25
40—44 19
  
  
 12
35—39 11
  
  
 13
30—34 16
  
  
 10
25—29 24
  
  
 16
20—24 12
  
  
 16
15—19 14
  
  
 9
10—14 15
  
  
 14
5—9 7
  
  
 12
0—4 7
  
  
 7
Просек : 43,9 46,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 190 223 251 216 227 187 167
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 29 48 32 19 23 11 5 0 0 0 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 228 73 134 13 8 0
Женски 223 36 134 48 5 0
УКУПНО 451 109 268 61 13 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 119 11 0 35 28
Женски 80 16 0 3 31
УКУПНО 199 27 0 38 59
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 3 7 2 16
Женски 1 0 8 6 1
УКУПНО 2 3 15 8 17
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 6 1 4 1
Женски 0 2 1 4 6
УКУПНО 0 8 2 8 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 3
Женски 0 0 0 1
УКУПНО 1 0 0 4

Референце

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 295. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
  3. ^ Знакови смрти на Ибарској
  4. ^ „Повређен Веља Илић”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013. 
  5. ^ Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
  6. ^ ФК Мајдан резултати
  7. ^ „Мајдански портал”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 02. 06. 2013. 
  8. ^ „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009), pp. 43–62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013. 
  9. ^ а б в г д Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 978-86-84093-06-8
  10. ^ Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)
  11. ^ Деспотово злато
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!