Богољуб Шијаковић (Никшић, 6. август1955) је некадашњи црногорски и садашњи српски политичар, православни теолог и филозоф и бивши министар вера у Влади Мирка Цветковића. Оснивач је и Народне странке и Демократске странке.
Каријеру је отпочео деведесетих година као оснивач обновљене Народне странке 1990. године, која је била у суштини антикомунистичка и жељела поништити насљеђе комунизма и обновити, учврстити и очувати српски национални идентитет Црногораца, под лидерством Новака Килибарде. У намјери обнављања старих забрањених странака, Богољуб Шијаковић је 1989. године учествовао и у обнављању Демократске странке под вођством Драгољуба Мићуновића, али је одбио да се дубље политички ангажује и у ДС-у и у НС-у. Имао је идеју обједињења у форми Народне демократске странке која није наишла на већу подршку. У ДС-у је током деведесетих година био близак сарадника академика Љубомира Тадића.
Приликом коначног спровођења дуго одлаганог пописа становништва у Републици Црној Гори 2003. године, активни је био подржавалац да се становништво изјасни Србима, учествујући у Будви на скупу Српски народ у Црној Гори.[1] Као велики ројалиста, члан је Крунског савјета принца Александра Карађорђевића. Године 2006. био је кандидат за чланство у Српској академији наука и уметности, за шта је одбијен. Године 2008. напушта своје везе са ДСС-ом и приближава се ДС-у, постајући министар вера у српској влади Мирка Цветковића, такође нестраначке личности. Вјероватно из личног опредјељења у прошлости, као министар вера одбио је регистрацију ЦПЦ као вјерске заједнице у Србији 2009. године, одлука коју је Уставни суд Републике Србије поништио.
Ожењен је, отац двоје деце.
Књиге
Mythos, physis, psyche : Огледање у предсократовској "онтологији" и "психологији" (1991)
Зоон политикон: Примјери из личне легитимације (1994)
Хермесова крила (1994)
Amicus Hermes : Aufsätze zur Hermeneutik der griechischen Philosophie (1996)
