Млађан Динкић (Београд, 20. децембар1964) је бивши српски политичар, економиста, музичар и композитор. Динкић је бивши министар финансија и привреде и бивши председник странке Уједињени региони Србије. Био је министар економије и регионалног развоја у владама Републике Србије од 2007. до 2011. и министар финансија од 2004. до 2006. године и од 2012. до 2013. године. На место председника Г17 ПЛУС је дошао септембра 2006. као једини кандидат за то место, после несугласица са дотадашњим председником Мирољубом Лабусом.
Биографија
Динкић је рођен 20. децембра1964. године у Београду. Породица му води порекло из Власотинца, где имају и свој сокак.[1] Завршио је Прву економску школу у Београду 1983. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1988. где је и магистрирао 1993. са оценом 10. Од 1990. до 1993. је радио на Економском факултету у Београду као асистент-приправник, а од 1993. до 2000. и као асистент на предмету Теорија и планирање привредног развоја.
Један је од оснивача је и координатор Групе 17 од 1997. до 1999. када је постао извршни директор организације. Када је ова НВО прерасла у странку, Динкић је постао њен потпредседник, а 2006. председник. Од 2000. до 2003. је обављао функцију гувернера Народне банке Југославије, односно Народне банке Србије. Специјализовао се у иностранству, где је радио и као предавач - USIA Programme (САД),
Bergakademie Freiberg - Fakultat fur Wirtschafts-Wissenschaften (Немачка), Limburgs Universitair Centrum, Faculteit Toegepaste Economische Wetenschappen (Белгија), Међународни центар за економска истраживања (ИЦЕР) у Италији и Универзитет Корнел (САД).
Главне области истраживања Млађана Динкића биле су висока инфлација и црна финансијска тржишта, макроекономске импликације дефицита јавних финансија и мерење ефикасности употребе ресурса.
За министра финансија, у првој влади Војислава Коштунице, изабран је 3. марта2004. Након прекида преговора о придруживању Србије Европској унији, Динкић и неколико министара из Г 17 су потписали ковертиране оставке које би биле активиране ако се до октобра 2006. не наставе преговори. Како преговори нису настављени, Динкић је поднео оставку. На ванредним парламентарним изборима 21. јануара2007. Г 17 плус је прешла цензус и учествовала је у преговорима о формирању нове владе. За министра економије и регионалног развоја у другој влади Војислава Коштунице изабран је 15. маја 2007.
Након ванредних парламентарних избора у мају 2008, 7. јула 2008. поново је изабран за министра економије и регионалног развоја у Влади Мирка Цветковића.
Фебруара 2011. након што је премијер Мирко Цветковић покренуо поступак за његову смену, Динкић је поднео оставку на место потпредседника Владе и министра економије и регионалног развоја,
Недељник „Време“ га је прогласио за личност године 2002.[2]
Динкић је завршио музичку школу (одсек за клавир), свира гитару и компонује. У својој музичкој каријери бави се различитим жанровима. Највише сарађује са Кикијем Лесендрићем, али је компоновао и за метал бенд Ђорђа Давида,[3] сарађивао са Бобаном Рајовићем, Тијаном Дапчевић, Џенаном Лончаревићем, Драганом Којићем Кебом, а посао и задовољство спојио у бенду „Монетарни удар“,[4] у ком је крајем деведесетих свирао са економистима Божидаром Ђелићем и Гораном Питићем.“Новац у рукама” био је највећи хит овог бенда. Аутор је осам песама на Кикијевом албуму “Месец на вратима”, међу којима су „Те ноћи смо се потукли због ње”,“Како си лепа” и “Увек те ђаво нађе лакше него ја” које су се уврстиле међу најслушаније песме у 2009. години.
Каријера
Млађан Динкић је 2000. године постао гувернер Народне банке Југославије. Под Динкићевим управљањем, инфлација је смањена са 113% у 2000. на око 12% у 2003. години,[5] а девизне резерве су порасле са мање од 300 милиона на више од 3,3 милијарде долара. Динар се стабилизовао, а штедња се повећала више од тридесет пута током његовог мандата.
Следеће, 2001. године, одустаје од најављеног поступка за повраћај новца који је за време Милошевића изнесен на Кипар.[6] Динкић је јануара 2002. наредио затварање пропалих банака,[7] укључујући и 4 највеће банке у Србији.
Од 2004. до новембра 2006. године Млађан Динкић је био министар финансија. Србија је 2005. године имала буџетски суфицит. Додатно, 2006. године остварен је вишак у буџету од две милијарди евра. Увођење пореза на додату вредност и смањење пореза на добит предузећа на 10% били су део Динкићевих реформи којима је постигнуто значајно повећање пореских прихода државе, као и смањење сиве економије.[8]
Дана 29. марта 2004. године Динкић је подржао Закон о помоћи хашким оптуженицима.[9]
Министар економије и регионалног развоја постао је 2007. године, а након парламентарних избора 2008. изабран је и за потпредседника Владе Републике Србије.[10] Његов циљ било је стварање услова за одрживи економски развој, као и завршетак процеса приватизације у Србији. Као највећи успех, приписује му се довођење Фијата у крагујевачку Заставу.[11]
У политичкој каријери је имао неколико неиспуњених обећања и нетачних изјава.[12] У децембру 2010. Динкић је признао да су његове гаранције да ће сваки грађанин добити најмање хиљаду евра[13] биле неистините како би коалиција добила више гласова.[14] Рад на месту министра финансија у Влади Војислава Коштунице обележила је и афера Националне штедионице 2005. у којој је новац Старе девизне штедње поверен новооснованој приватној банци.[15][16]
После губитка на изборима за народне посланике 2014, Динкић се повлачи са политичке сцене Србије.
На предлог Александра Вучића августа 2013. године, остаје да ради у Влади Србије као заменик председника Комитета Владе за сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, чији је Александар Вучић председник.
У филму Тежина ланаца (2010) редитеља Бориса Малагурског означен је као главна марионета међународних организација које се боре за економско подјармљивање Србије.[17]
Уједињени региони Србије
Дана 15. децембра 2002. године, Г17 ПЛУС се региструје се као политичка странка. Млађан Динкић био је један од оснивача и потпредседник странке до 2006. године, када је, после оставке Мирољуба Лабуса, изабран за председника. 16. маја 2010. године, Динкић оснива политички савез националних, регионалних и локалних странака, удружења грађана и појединаца, под називом Уједињени региони Србије (УРС).[18] Идеја УРС је да омогући широк политички простор за оне који својим искуством, предлозима и активностима желе да допринесу успостављању модерне и европски уређене Србије.
Од фебруара 2011. године, више није на месту потпредседника Владе и министра економије и регионалног развоја. Марта 2011. године, Динкић постаје шеф посланичке групе Уједињених региона Србије у Скупштини Србије. Са Уједињеним регионима Србије, маја 2011. године, почео је да прикупља потписе грађана за децентрализацију.[19] Србије. Са прикупљених више од пола милиона потписа, УРС је издејствовао усвајање два веома важна закона, о финансирању локалне самоуправе и о јавној својини. Изменама и допунама закона о финансирању локалних самоуправа, општине и градови широм Србије добиле су дупло већи буџет, а Законом о јавној својини враћена им је имовина. УРС се залаже и за директан избор градоначелника, а један је од главних заговорника укидања партократије[20]
Награде
Недељник „Време".[21] је Динкића прогласио за личност године 2002. због заслуга на месту гувернера НБЈ. Добитник је признања „Најевропљанин 2006. у области економије“ које додељују Европски покрет и Прва европска кућа. Исте године Млађану Динкићу је додељена и Светосавска награда. У октобру 2007. године у Вашингтону му је уручена награда за најбољег министра финансија у свету за 2006. годину у избору часописа „Euromoney“[22] Гласовима посетилаца ЕМпортала у избору за министра реформатора 2008. године проглашен је за личност која је највише допринела реформама у Србији] од 2000. године наовамо. Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД[23]) му је доделила награду Реформатор године 2009. због доприноса стварању повољнијег оквира за пословање у Србији.
Одабрана дела
Група аутора: Завршни рачун: економске последице НАТО бомбардовања - процена штете и финансирања за економску реконструкцију СРЈ, 1999. (књига је преведена на енглески - Final account)