Пантин отац био је Риста Јовановић, трговац из Београда и за време кнеза Милоша председник београдске општине.[1] Пантина мајка била је Ђурђија звана Баба Дуда, а Дудин отац је био трговац из Приштине, Карабиберовић, који је на време сазнао да ће избити Први српски устанак, па се са породицом пре устанка преселио у Београд.[1]
Панта Јовановић је заслужан за Закон о трошарини (1869), Закон о сеоским дућанима (1870), Закон о трговачко-занатлијском одбору (1870), Закон о уређењу земљоделско-шумарске школе (1870), Закон о пензионом фонду (1871), Закон о повећању царине на извоз дрва и грађе (1871), Закон о калдрмији (1872), као и Закон о штедионицама.[5] Поред тога написао је пројект закона о српском паробродарском друштву.[5] Изменио је 1871. године увозне царинске тарифе, смањио је царину на извоз рогате стоке, а укинуо је царину на књиге и остале производе наука и уметности.[5] Први је покушао да склопи трговачке уговоре са Аустроугарском, Румунијом и Русијом.[5]
Израдио је нацрт закона о радњама и 1872. Закон о мерама.[5] Установио је 1869. трошарину на шећер, кафу, шпирит, рум, тј. углавном на луксуз варошана.[4] Том трошарином повећан је донекле порез, а да га сељаци нису ни осетили.[4] За време Пантиног мандата буџети никад нису имали мањак.[4] Постављен је 1873. за члана Државног савета.[4] Написао је брошуру Наши ђумручки одношаји (1867).[5]
Јовановић, Слободан (1933). Влада Милана Обреновића књига 1. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Авакумовић, Јован Ђ. (2008). Мемоари. Сремски Карловци и Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Христић, Никола (2006). Мемоари 1840-1862,. Ваљево: Просвета.
Живановић, Живан (1923). Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига прва 1858-1878,. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Милићевић, М. Ђ (1896). Илија M. Коларац. Београд.