У време противофанзиве Групе дивизија у источној Босни, Зрилић је био рањен код Стамболчића. Тиме је био завршен његов ратни пут у Седмој крајишкој бригади, у којој је био борац и командант чете.
Као рањеник, ступио је у Другу пролетерску бригаду. У овој јединици првобитно је био борац. Првих дана јануара 1944, постао је командант Треће чете Четвртог батаљона Друге пролетерске бригаде. Тих дана бригада је водила борбе на Златибору, Голији, Мучњу и око Ивањице. Поновном појавом партизана у Србији, непријатељске снаге су се ангажовале против њих. У борби на Бијелим брдима, око комуникације Прибој—Доње Вардиште, Зрилић је с десетином цео сат задржавао око 500 непријатељских војника. Маневришући и избегавајући опкољавање, сачувао је положај док није стигло појачање.
Крајем фебруара 1944. године, Врховни штаб је од Друге пролетерске и Пете крајишке дивизије образовао Ударну групу и наредио јој да продре у Топлицу и Јабланицу. Крајем марта, ове јединице су избиле на Ибар, али нису успеле да га пређу, па су се повукле према Ивањици. Неколико дана после тога, Друга пролетерска бригада упућена је у Драгачево, да тамо, заједно са Четвртом црногорском бригадом, разбије четнике. Тамо су се налазили четници из целе југозападне Србије, а делом и из Шумадије, којима је командовао Драгољуб Михаиловић, чија се Врховна команда налазила у Гучи.
Најјача борба с овом четничком групацијом вођена је код села Каоне, на планини Јелици. Борба је почела 8. априла 1944. године ујутро, а завршила се касно у ноћ. У овој борби посебно се истакла Зрилићева чета, која је у првом нападу заузела положаје. Непријатељ је у противнападу вратио положаје, те је Зрилић након извршеног осмог напада увече обавестио Штаб батаљона да је отпор четника разбијен и да их чета гони према Каони. Било је заробљено око 20 четника и мала количина муниције и оружја.
Трећег маја 1944, Четврти батаљон Друге пролетерске бригаде спустио се с Гојчевице ка селу Подбукови, избивши на комуникацију Косјерић—Ваљево, где су их Немци и четници дочекали митраљеском ватром. Током битке, Зрилић је био погођен из тенковског топа и рањен у ноге. Након што су му два друга повезали рањене ноге, Зрилић се мало подигао ослањајући се на носила, али га је убио непријатељски рафал.