PROFILBARU.COM

Irinotekan
(IUPAC) ime
	(S)-4,11-dietil-3,4,12,14-tetrahidro-4-hidroks-; 3,14-diokso1H-pirano[3’,4’:6,7]-indolizino[1,2-b]hinolin-; 9-il-[1,4’bipiperidin]-1’-karboksilat
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj	100286-90-6
ATC kod	L01XX19
PubChem	3750
DrugBank	APRD00579
Hemijski podaci
Formula	C33H38N4O6
Mol. masa	586,678 g/mol; 677,185 g/mol (hidrohlorid)
InChI
	InChI=1S/C33H38N4O6/c1-3-22-23-16-21(43-32(40)36-14-10-20(11-15-36)35-12-6-5-7-13-35)8-9-27(23)34-29-24(22)18-37-28(29)17-26-25(30(37)38)19-42-31(39)33(26,41)4-2/h8-9,16-17,20,41H,3-7,10-15,18-19H2,1-2H3/t33-/m0/s1 ; Key: UWKQSNNFCGGAFS-XIFFEERXSA-N
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	NA
Metabolizam	Hepatički glukuronidacija
Poluvreme eliminacije	6 do 12 časova
Izlučivanje	žučno i renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status	POM (UK), ℞-samo (U.S.)
Način primene	Intravenozno

Irinotekan (Camptosar, Pfizer; Campto, Yakult Honsha) je lek koji se koristi u tretmanu raka. Irinotekan je inhibitor topoizomeraze 1, koji sprečava DNK odvijanje. Hemijski, to je polu-sintetički analog prirodnog alkaloida kamptotecina.^[3]

Njegova glavna primena je u suzbijanju raka debelog creva, posebno u kombinaciji sa drugim hemoterapijskim agentima. To uključuje FOLFIRI način lečenja koji se sastoji od infuzijskog 5-fluorouracila, leukovorina, i irinotekana.

Irinotekan je odobren za upotrebu u SAD-u od 1994. godine. U toku razvoja, ovaj lek je bio poznat pod imenom CPT-11.

Mehanizam

Irinotekan je aktiviran hidrolizom, pri čemu nastaje SN-38, koji je inhibitor topoizomeraze I. Ovaj molekul je inaktiviran glukuronidacijom sa uridin difosfat glukoronozil-transferazom 1A1 (UGT1A1). Inhibicija topoizomeraze I sa aktivnim metabolitom SN-38 konačno dovodi do inhibicije DNK replikacije i transkripcije.

Sporedni efekti

Najznačajniji nepoželjni efekat irinotekana je jaka dijareja i ekstremno suzbijanje imunskog sistema.

Dijareja

Dijareja vezana za irinotekan je jaka i klinički značajna. U nekim slučajevima dovodi do izuzetne dehidracije zahtevajući hospitalizaciju ili prijem na odeljenje intenzivne nege. Ovim sporednim efektom se može rukovoditi putem agresivne upotrebe antidijaretika kao što su loperamid ili lomotil sa privim znacima tečne stolice.

Imunosupresija

Irinotekan ima negativan uticaj na imunski sistem. To se manifestuje dramatičnim sniženju broja belih krvnih zrnaca u krvi, posebno neutrofila. Dok koštana srž, gde su neutrofili stvaraju, poveća proizvodnju da kompenzuje nedostatak, pacijent može iskusiti period neuropenije, kliničkog nedostataka neutrofila u krvi.

Farmakogenomika

Irinotekan se konvertuje u aktivni metabolit SN-38, koji se naknadno inaktivira enzimom UGT1A1 reakcijom glukuronidacije.

Ljudi sa UGT1A1 varijantama zvanim TA₇, koje su isto poznate kao *28 varijante, izražavaju manje UGT1A1 enzima u njihovoj jetri i često boluju od Gilbertovog sindroma. U toku hemoterapije, ti pacijenti efektivno primaju veće doze od očekivanih doza zato što njihova tela nisu sposobna da odstrane irinotekan istom brzinom. U studijama to korespondira sa većom učestalošću jake dijareje i neuropenije^[4].

2004. godine, klinička studija je izvedena da bi se potvrdila asocijacija *28 varijante sa povećanom toksičnošću, kao i sposobnost genetičkog testiranja da predvidi to toksičnost pre primene hemoterapije.^[5].

2005. godine, FDA je napravila promene u kategorizaciji irinotekana i dodala farmakogenomsku preporuku da pacijenti sa polimorfizmima u UGT1A1 genu, posebno *28 varijante, trebaju da prime umanjene doze leka. Irinotekan je jedan od privih hemoterapijskih agenata u širokoj upotrebi što je doziran za svakog pacijenata u zavisnosti of njegovog genotipa.^[6].