Regulacija terapeutskih dobara, lekova i terapeutskih uređaja, varira u zavisnosti od nadležnosti. U nekim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, ona su regulisana na nacionalnom nivou jednom agencijom..[1][2] U drugim zemljama regulacija se vrši na državnom nivou, ili na državnom i nacionalnim nivoima putem više organizacija, kao što je to slučaj u Australiji[3]
Uloga regulacije terapeutskih dobara je prvenstveno zaštita zdravlja i bezbednosti populacije. Aktivnosti regulatornih agencija su usredsređene na osiguravanje bezbednosti, kvaliteta, i efikasnosti terapeutskih dobara. U većini slučajeva terapeutska dobara moraju da budu registrovana pre nego što im se dozvoli izlazak na tržište. Obično postoji određeni stepen ograničenja dostupnosti pojedinim terapeutskim dobrima u zavisnosti od njihovog rizika za korisnike.
