Море — водна повшина на Земјата, која е во меѓусебна врска со останати водни површини еднакви или слични по физичките и хемиските својства. Морињата припаѓаат на четири океана: Атлантски, Индиски, Тихи и Северноледен. Морињата можат да бидат средоземни (помеѓу континентите), внатрешни (во континентите), рабни (кои ги следат рабовите на континентите) и затворени (самостојни и неповрзани целини). Најголемиот број на мориња припаѓаат на рабната група.
„Кортесово Море“ (англиски: Sea Of Cortez) — песна на американската рок-група Green On Red од 1985 година.[26]
„Виновно е морето“ (српскохрватски: Krivo je more) - песна на југословенската рок-група Дивље јагоде (Divlje Jagode) од 1978 година.[27]
„Море“ — песна на српската рок-група YU Grupa од 1973 година.[28]
„Море бр. 2“ (More No. 2) — песна на YU Grupa од 1974 година.[29]
„Морско чудовиште“ (англиски: Seabeast) - песна на американската хеви-метал група Мастодон (Mastodon) од 2004 година.[30]
„Корално Море“ (англиски: The Choral Sea) - песна на новозеландската рок-група Сплит енз (Split enz) од 1980 година.[31]
„Стоејќи крај морето“ (англиски: Standing By The Sea) - песна на американската хардкор панк група Хускер Ду (Hüsker Dü) од 1984 година.[32]
„Крај морето“ (англиски: Down at the sea) - песна на американската рок-група Бит хепенинг (Beat Happening) од 1985 година.[33]
„Длабоко сино море“ (англиски: Deep Blue Sea) - песна на американскиот блуз музичар Џон Ли Хукер (John Lee Hooker) од 1995 година.[34]
„Во авионот над морето“ (англиски: In The Aeroplane Over The Sea) - албум на американска рок-групаЊутрал милк хотел (Neutral Milk Hotel) од 1998 година.[35]
„О, море, голтни ме!“ - песна на македонската музичка група Анастасија од 1998 година.[36]
„Малку море на мојата дланка“ (хрватски: Malo mora na mom dlanu) - песна на хрватската поп-пејачка Мери Цетиниќ.[38]
Наводи
↑Никола Гелевски и Владимир Мартиновски (приредувачи), Џинџуџе во земјата на афионите: Антологија на македонскиот краток расказ. Скопје: Темплум, 2022, стр. 343.
↑Иво Андрић, Ex Ponto - Немири - Лирика. Београд: Просвета, 1977, стр. 203.
↑Иво Андрић, Ex Ponto - Немири - Лирика. Београд: Просвета, 1977, стр. 205.
↑Григор Витез, Песни. Мисла, Македонска книга, Култура, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1990, стр. 18.
↑Григор Витез, Песни. Мисла, Македонска книга, Култура, Наша книга и Детска радост, Скопје, 1990, стр. 64.
↑Антологија руске лирике – X-XXI век. Књига III: Средина XX века – поч. XXI века (неомодернизам, неоавангарда, постмодернизам и нова трагања). Београд: Paidea, 2007, стр. 279.