За раних англосаксонских времена, шилинг је био само обрачунска јединица, чија се вредност усталила на 12 пенија; то значи да је једна фунта вредела је 20 шилинга.[1]
Шилинг се као кованица појавио почетком 16. века, пред крај владавине Хенрија VII Тјудора, тачније 1502.[2] Он је био једна од првих енглеских кованица на
којој се појавио реалистичан портет енглеског владара, па су га због тога од средине века почели називати — тестон (енгл.testoon, фр.un teston), по италијанском узору (итал.testone), јер се прва нововека кованица тог типа исковала у Милану1474. године.[1]
Због своје практичне величине и вредности (ковао се од сребра и злата), шилинг је био веома популаран, па су га Британци одмила звали — боб (енгл.bob) и хог (енгл.hog). Шилинг је био у оптицају све до 1968. године, када је Британија прешла на децимални систем; тада је наставио живот као кованица у вредности од 5 пенија. Коначно је повучен из оптицаја 1990. године.[1]
Етимологија
За најранијих времена шилинг је носио име scilling или scylling. Порекло вероватно вуче од теутонске речи skil — „делити”. У то
време је био само обрачунска јединица, а не и прави новац.[2]
Референце
^ абв„Shilling” (на језику: енглески). Royal Mint Museum. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2014.