Шарл Рише је рођен 26. августа 1850. године у Паризу,[2]Француска, као син Алфреда Ришеа, професора клиничке хирургије на Медицинском факултету у Паризу, и мајке Еугеније. Образовао се у ГимназијиБонапарта (фр.Lycée Bonaparte) у Паризу[4] а затим је студирао медицину на Универзитету у Паризу. Студије је завршио 1869. године са докторатом медицине, док је докторат природних наука стекао 1878. године. Године 1887. постављен је за професора физиологије на Медицинском факултету у Паризу[2] где се бавио истраживањима у разним областима (варење, неурохемија, терморегулација код хомеотермних животиња, дисање).[5]
Каријера
Као професор Рише је радио на широком спектру физиолошких питања. Свој рад је започео истраживањем регулације температуре код животиња, посебно заштити од прегревања путем знојења. Пре његових истраживања о полипнеји (или тахипнеји) и дрхтавици због повишене телесне температуре (од 1885. до 1895. године), мало се знало о методама којима животиње лишене могућности кожне транспирације могу да се заштите од прегревања (и како се животиње са сниженом телесном температуром могу поново загрејати). У експериментима са антителима успео је да покаже да су антитела формирана у крви након вакцинације успешна у борби против патогена. Рише је показао у експерименталној терапији, да су животиње вакцинисане против неке инфекције заштићене од те инфекције (новембар 1888. године). Први експеримент са давањем имуносерума људима извршио је 6. децембра 1890. године у Отел Дју у Паризу (фр.Hôtel-Dieu de Paris), најстаријој болници у Паризу.[6] Својим експериментима 1900. године, показао је и да исхрана млеком и сировим месом може излечити псе од туберкулозе. Установио је и да смањењем натријум хлорида у храни, лечење епилепсијекалијум бромидом постаје толико ефикасно да се терапеутска доза смањује са 10 g на 2 g, 1901. године. Експериментушићи на псима (од 1901. године) Рише је радећи са Полом Портијеом (фр.Paul Portier), открио феноменанафилаксе.[7] Измислио је ову реч да означи осетљивост коју развија организам након што му је дата инјекција: колоидне, протеинске супстанце или токсина (1902). Он је показао да инјекција протеинске супстанце дубоко и трајно мења хемијску конституцију телесних течности. Рише и Портије су 15. фебруара 1902. године заједно представили своје експерименте у Француском биолошком друштву (фр.Société de biologie) у Паризу. Њихово истраживање се сматра почетком научног проучавања алергије (реч коју је сковао Клеменс фон Пирке, нем.Clemens von Pirquet, 1906. године).[8] Ришеов рад је помогао да се објасне алергијске реакције: на стране супстанце, астму, одређене реакције на интоксикацију и одређени случајеви изненадне срчане смрти. Он је наставио да проучава феномен анафилаксе да би 1913. године је за свој рад добио Нобелову награду за физиологију или медицину.[2][3][9] Поред медицинске делатности, имао је велико интересовање за спиритуализам[2] и водио је истраживања у парапсихологији па је створио термин ектоплазма (термин који се користи у спиритуализму да означи супстанцу или духовну енергију коју формирају физички медији када су у стању транса). Рише је био заговорник еугенике и залагао се за стерилизацију и забрану брака за ментално заостале особе.[1] Од 1920. до 1926. био је председник Француског еугеничког друштва. Био је активан у разним научним областима па је написао и Општу културнуисторију у којој је, веран својим пацифистичкимидеалима, заговарао заједнички културни рад међу народима. Био је и пионир у авијацији.[4][10] Како је имао широко поље интересовања писао је књиге о историји, социологији, филозофији, психологији, као и о позоришту[2] и поезији.
Почасти и награде
Рише је 1913. године добио Нобелову награду за физиологију и медицину као признање за његов рад на анафилакси[2][3]. Постао је члан Француске академије наука (фр.Académie des sciences, France)[I]1914. године, чији је председник био од 1933. године[4]. Изабран је и за придруженог члана Краљевске академије наука Белгије (фр.Académie royale des Sciences, des Lettres et des Beaux-Arts de Belgique), 1919. године[11]. За почасног члана Краљевског друштва у Единбургу (енгл.Royal Society of Edinburgh) је изабран 1920. године[12]. Добио је и високо француског одликовања Легију части (фр.Ordre national de la Légion d’honneur) 1926. године[13].
^ абвWolf, Stewart (2012). Brain, Mind, and Medicine: Charles Richet and the Origins of Physiological Psychology. New Brunswick, USA; London, UK: Transaction Publishers. стр. 1-101. ISBN1-56000-063-5.
^Dworetzky, Murray; Cohen, Sheldon (август 2002). Cohen, Sheldon G.; Zelaya-Quesada, Myrna, ур. „The allergy archives: Pioneers and milestones”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 110, ISSUE 2: 331—336.CS1 одржавање: Формат датума (веза)