Финале УЕФА Лиге шампиона 2012.

Финале УЕФА Лиге шампиона 2012.
Званичан постер за финалну утакмицу УЕФА Лиге шампиона 2012
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2011/12.
Коначан резултат након продужетака. Челси је победио 4:3 у пеналима
Датум19. мај 2012. (2012-05-19)
СтадионАлијанц арена, Њемачка Минхен
Играч утакмицеПо УЕФА-и: Обала Слоноваче Дидије Дрогба (Челси)[1]
Играч утакмицеПо навијачима: Чешка Петр Чех (Челси)[2]
СудијаПортугалија Педро Проенса[3]
Посећеност62 500[4]
ВремеДелимично облачно
20°C
38% влажност ваздуха[5]

Финале УЕФА Лиге шампиона 2012. је одржано у недељу, 19. маја 2012. на стадиону Алијанц Арена у Минхену између Бајерна из Минхена и Челсија. Бајерн је до тада одиграо осам финала, од којих је четири добио и четири изгубио, а најскорије финале у коме је играо је пораз у финалу 2010. Челси је играо у свом другом финалу, након што је изгубио финале у 2008.

Ово је било прво финале Лиге шампиона које је одиграно на Алијанц арени (за време финала се звала: "Fußball Arena München"). Као власник стадиона на ком се играло финале, Бајерн је био први финалиста који је играо на свом терену, још од Финала Купа европских шампиона 1984. и Роме на Стадиону Олимпико. Бајерн је на путу до финала победио Базел, Марсеј, и Реал Мадрид, док је Челси избацио Наполи, Бенфику, и браниоце титуле Барселону.

Бајерн је повео дубоко у другом полувремену голом Томаса Милера,[6] да би Дидије Дрогба изједначио 5 минута касније. Утакмица је отишла у продужетке, где је Арјен Робен промашио пенал за Бајерн, пошто га је Петр Чех прочитао и одбранио. Нико није постигао гол у продужецима, па се отишло на извођење пенала, где је Челси победио са 4:3 и освојио своју прву титулу првака Европе.[7] Челси је тако постао прва екипа из Лондона која је освојила титулу првака, пети тим из Енглеске, а укупно 22. различити освајач.

Претходни учинак у финалима

Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане година означавају победника тадашњег такмичења)
Њемачка Бајерн Минхен 8 (1974, 1975, 1976, 1982, 1987, 1999, 2001, 2010)
Енглеска Челси 1 (2008)

Детаљи са утакмице

Bayern Munich[5]
Chelsea[5]
GK 1 Њемачка Мануел Нојер
RB 21 Њемачка Филип Лам (c)
CB 17 Њемачка Жером Боатенг
CB 44 Украјина Анатолиј Тимошчук
LB 26 Њемачка Дијего Контенто
DM 31 Њемачка Бастијан Швајнштајгер Жути картон 2
DM 39 Њемачка Тони Крос
RW 10 Холандија Арјен Робен
AM 25 Њемачка Томас Милер Изашао из игре — замењен 87
LW 7 Француска Франк Рибери Изашао из игре — замењен 97
CF 33 Њемачка Марио Гомез
Измене:
GK 22 Њемачка Ханс-Јорг Бут
DF 5 Белгија Данијел ван Бујтен Ушао у игру 87
DF 13 Бразил Рафиња
MF 14 Јапан Такаши Усами
MF 23 Хрватска Данијел Прањић
FW 9 Њемачка Нилс Петерсен
FW 11 Хрватска Ивица Олић Ушао у игру 97
Тренер:
Њемачка Јуп Хајнкес
GK 1 Чешка Петр Чех
RB 17 Португалија Жозе Босингва
CB 4 Бразил Давид Луиз Жути картон 86
CB 24 Енглеска Гари Кахил
LB 3 Енглеска Ешли Кол Жути картон 81
DM 12 Нигерија Џон Оби Микел
CM 8 Енглеска Френк Лампард (c)
RW 21 Обала Слоноваче Саломон Калу Изашао из игре — замењен 84
AM 10 Шпанија Хуан Мата
LW 34 Енглеска Рајан Бертранд Изашао из игре — замењен 73
CF 11 Обала Слоноваче Дидије Дрогба Жути картон 93
Измене:
GK 22 Енглеска Рос Турнбул
DF 19 Португалија Пауло Фереира
MF 5 Гана Мајкл Есијен
MF 6 Шпанија Ориол Ромеу
MF 15 Француска Флоран Малуда Ушао у игру 73
FW 9 Шпанија Фернандо Торес Жути картон 120 Ушао у игру 84
FW 23 Енглеска Данијел Стариџ
Тренер:
Италија Роберто ди Матео

УЕФА-ин играч утакмице:
Дидије Дрогба (Челси)[1]
Играч утакмице по навијачима:
Петр Чех (Челси)[2]
Помоћне судије:
Португалија Бертино Миранда
Португалија Рикардо Сантош
Четврти судија:
Шпанија Карлос Веласко Карбаљо
Additional assistant referees:
Португалија Жорж Соуза
Португалија Дуарте Гомеш

Правила меча[8]

  • 90 минута.
  • 30 минута продужетака, ако је неопходно.
  • Пенали, ако је резултат још увек изједначен
  • Седам декларисаних играча за измену
  • Највише 3 измене

Референце

  1. ^ а б „Player Rater – Top Player – Didier Drogba”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 22. 5. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2012. 
  2. ^ а б „Player Rater – Top Player – Petr Čech”. UEFA.com. Union of European Football Associations. Архивирано из оригинала 6. 1. 2014. г. Приступљено 19. 5. 2012. 
  3. ^ „Proença to officiate UEFA Champions League final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 5. 2012. Архивирано из оригинала 20. 6. 2012. г. Приступљено 17. 5. 2012. 
  4. ^ а б „Full Time Report, Final – Saturday 19 May 2012” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 19. 5. 2012. Приступљено 19. 5. 2012. 
  5. ^ а б в „Tactical Line-ups – Final – Saturday 19 May 2012” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 19. 5. 2012. Приступљено 6. 7. 2012. 
  6. ^ Tim Rich (24. 5. 2013). „Thomas Muller: Bayern Munich couldn't handle losing a Champions League final again”. The Independent. Приступљено 19. 12. 2018. 
  7. ^ Daniel Taylor (19. 5. 2012). „Chelsea win Champions League on penalties over Bayern Munich”. The Guardian. Приступљено 19. 12. 2018. 
  8. ^ „Regulations of the UEFA Champions League 2011/12” (PDF). UEFA.com. Nyon: Union of European Football Associations. март 2011. Приступљено 1. 6. 2011. 

Напомене

Везе ка другим чланцима

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!