Филип II Август

Филип II Август Капет
Приказ Филипа II Августа из 16. века
Лични подаци
Датум рођења	(1165-08-21)21. август 1165.
Место рођења	Гонес код Париза, Француска
Датум смрти	14. јул 1223.(1223-07-14) (57 год.)
Место смрти	Мант ла Жоли код Париза, Француска
Гроб	Катедрала Сен Дени
Породица
Супружник	Изабела од Еноа, Ingeborg of Denmark, Queen of France, Agnes of Merania
Потомство	Луј VIII, Marie of France, Duchess of Brabant, Филип I Булоњски, Peter Karlotus
Родитељи	Луј VII Адела од Шампање
Династија	Капета
краљ Француске
Период	18. септембар 1180 − 14. јул 1223.
Претходник	Луј VII
Наследник	Луј VIII

Филип II Август (фр. Philippe II Auguste;^[1][2][3] 1165 — 1223)^[4] био је француски краљ (1180—1223) и син Луја VII.

Наследио га је син Луј VIII. Успешним ратовањем против Енглеза. Од њих је преузео поседе у западној Француској, док је победом над енглеско-немачком војском проширио територију Француске. Учествовао је успешно и у Трећем крсташком рату. Током његове владавине енглеске територије у Француској су смањене са 50% на само 10%. Наредио је изградњу и урбанизацију великог дела Париза, и основао од њега универзитетски град ученика. Трговцима и занатлијама је обезбедио велике привилегије и слободу над племством. Основао је неколико нових насељених места. Почетком 13-ог века, био је најмоћнији владар Европе.

Младост

Отац Луј VII крунисао га је 1179, када је Филип имао само 14 година. Тако су заједнички владали до 1180, када му отац умире.

У априлу 1182. Филип Август је протерао Јевреје из Француске и конфисковао им имовину. То је учињено да круна приграби новац на рачун непопуларног дела становништва.

Од 1181. ратовао је са грофом Фландрије Филипом Алзашким. Филип Август је успео да обузда противника разбијањем савеза грофа Фландрије са војводом од Брабанта и надбискупом Келна. У јулу 1185. краљ је поседовао Вермандоа, Артоа и Амијен.^[5]

Филип је започео рат (1186—1188) са енглеским краљем Хенријем II, који је поседовао Аквитанију и Анжу. Није било великих територијалних промена у том рату. Филип Август је помагао Хенријеове синове Хенрија Младог Краља, Ричарда и Џефрија у побуни против оца. Пад Јерусалима 1187. је био велики догађај, који је скренуо пажњу са француско-енглеског рата.

Трећи крсташки рат

Филип II Август (десно) И Ричард Лавље Срце (лево) примају кључеве Акре

Филип Август је кренуо у Трећи крсташки рат са енглеским краљем Ричардом Лављим Срцем и немачким царем Фридрихом Барбаросом. Кренуо је 1. јула 1189. године. Ричард Лавље Срце је путовао морем, а Филип Август копненим путем преко Алпа до Ђенове. Француска и Енглеска војска се поново састају у Месини, где су заједно зимовали.

Након што се помирио са папом, Фридрих Барбароса креће у трећи крсташки рат 1189. године. Крсташки рат предводе Французи под Филипом Августом. У походу су и Енглези под вођством Ричарда Лављег Срца.

У почетку су енглеска и француска војска путовале заједно, али раздвајају се у Лиону. Филип Август је кренуо сам копненим путем преко Алпа до Ђенове. Француска и Енглеска војска се поново састају у Месини, где су заједно зимовали до 30. марта 1191. године.

Неколико пута је нападао Акру пре доласка Ричарда Лављег Срца. Ричард је заузео Акру, а Филип Август се ту тешко разболео од дизентерије и није више показивао интерес за ратовањем. Осим тога се са Ричардом свађао и око права на Кипар, кога је Ричард заузео у том походу. Филип Август је одлучио да се врати у Француску. Француска војска остаје око Акре под командом војводе Бургундије Игоа III Бургундијског.

Успешан краљ и најмоћнији владар Европе

Освајања Филипа II Августа. Црвено су енглески поседи. Плаво су краљевски поседи, а зелено су поседи француских феудалаца, који признају Филипа. Жуто су црквени поседи.

Филип Август је постао веома успешан у враћању северне Француске под краљевску власт. У јужној Француској је и даље имао само ограничену власт. Од Јована без Земље заузео је целу Нормандију, Мен, Турен и Анжу. Нормандија је била енглеским краљевима тежак губитак, јер одатле су потицали енглески краљеви.

Победио је коалицију снага предвођеном Отоном IV 1214. у бици код Бувина. То је била одлучна победа, а Француска се даље могла ширити. Та битка је представљала прву битку између више нација на тлу Европе. Јован без Земље је нашао савезнике Отона IV и грофа Фландрије Фердинанда Португалског. После те битке није било значајније битке на тлу Европе до 1290. године. Филип је тако постао најмоћнији владар Европе.

У Енглеској се племство 1216. побунило против Јована без Земље, па су позвали Луја VIII, сина Филипа Августа, да им буде краљ. Чак је француска војска умарширала у Лондон 1216, Луј VIII је накратко постао краљ, али није био крунисан.

Енглеска је заузимала 50% територије Француске на почетку његове власти, а он је то свео само на 10% у области Гаскоње.

Реорганизовао је власт и успоставио је финансијску стабилност у земљи. Био је јако популаран код обичних људи.

Проблеми са женидбом

Кад му је умрла 1190. прва жена Филип је одлучио да се поново ожени. Оженио се ћерком данског краља Валдемара I. Одједном, Филип је одбијао да је крунише као краљицу и захтевао од папе да се брак поништи. Међутим, папа није поништио брак. Филип је тражио нову супругу. Жену, коју је намеравао да ожени отео је Томас Савојски. Коначно се трећи пут оженио, али је папа поништио тај брак и поставио Француску под папску блокаду и притисак. Због притиска био је принуђен да коначно прихвати данску принцезу за краљицу.

Последње године власти

Када је папа тражио од Филипа Августа да се обрачуна са херетицима (катарима) у Лангедоку, Филип ништа није учинио. Када је папа Иноћентије III позвао на Катарски крсташки рат 1208. године, Филип Август га није ни помагао нити га је спречавао.

Рат са катарима трајао је до 1244. године када је пало последње катарско упориште. Тада је владао Филипов син Луј VIII, који је са завршетком рата против катара добио југ Француске.

Универзитет, Лувр, Нотр Дам

Играо је значајну улогу у веку иновација у грађевинарству и у образовању. Током његове власти Париз је био главни град и изграђена је главна пијаца. Наставио је изградњу готичке катедрале Нотр Дам, чија градња је започета 1163. године. Саградио је Лувр као тврђаву. Универзитет у Паризу добија краљеву повељу 1200. године. Париз тако постаје први град учитеља познат у средњовековном периоду.

Породично стабло

16. Анри I

8. Филип I Француски

17. Ана Кијевска

4. Луј VI

18. Флорис I Холандски

9. Берта од Холандије

19. Гертруда Саксонска

2. Луј VII

20. Амадео II од Савоје

10. Хумберт II од Савоје

21. Joan of Geneva

5. Аделаида од Савоје

22. Вилијам I од Бургундије

11. Гизела од Бургундије

23. Etiennette

1. Филип II Август

24. Теобалд III од Блоа

12. Стефан од Блоа

25. Gersende of Maine

6. Теобалд II од Шампање

26. Вилијам Освајач

13. Адела Нормандијска

27. Матилда Фландријска

3. Адела од Шампање

28. Egelbert I of Sponheim

14. Engelbert, Duke of Carinthia

29. Hedwig of Eppenstein

7. Матилда Корушка

30. Ulrich I, Count of Passau

15. Utta of Passau

31. Adelaide of Frantenhausen

Референце

1. Broun 2015, стр. 176.
2. Babbitt 1985, стр. 39.
3. Guenée 1981, стр. 158.
4. Baldwin 1991, стр. 368.
5. „Philippe Auguste - Roi de France (1180-1223)”. www.histoire-pour-tous.fr (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2022. 

Литература

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд. 
• Babbitt, Susan M. (1985). Oresme's Livre de Politiques and the France of Charles V. American Philosophical Society. стр. 39. ISBN 9780871697516. 
• Baldwin, John W. (1991). The Government of Philip Augustus: Foundations of French Royal Power in the Middle Ages. University of California Press. ISBN 0520073916. 
• Broun, Dauvit (2015). „Rethinking Scottish Origins”. Ур.: Boardman, Steve; Foran, Susan. Barbour's Bruce and Its Cultural Contexts: Politics, Chivalry and Literature in Late Medieval Scotland. Boydell & Brewer. стр. 163—190. ISBN 9781843843573. 
• Bradbury, Jim (1997). Philip Augustus: King of France 1180–1223. The Medieval World (1st изд.). Routledge. ISBN 978-0-582-06059-3. 
• Bradbury, Jim (2007). The Capetians: Kings of France, 987-1328. Hambledon Continuum. 
• Claster, Jill N. (2009). Sacred Violence: The European Crusades to the Middle East, 1095-1396. University of Toronto Press. 
• Cox, Eugene L. (1974). The Eagles of Savoy. Princeton University Press. 
• Cuttino, George Peddy (1985). English Medieval Diplomacy. Indiana University Press. 
• Duby, G. (1. 9. 1990). The Legend of Bouvines: War, Religion, and Culture in the Middle Ages (first изд.). Univ of California Press. ISBN 0520062388. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Fawtier, Robert (1963). Capetian Kings of France Monarchy and Nation, 987-1328. 
• Fegley, Randall (2002). The Golden Spurs of Kortrijk: How the Knights of France Fell to the Foot Soldiers of Flanders. McFarland & Company, Inc. 
• Flori, Jean; Tucker, Spencer (2019). „King Philip II”. Ур.: Tucker, Spencer C. Middle East Conflicts from Ancient Egypt to the 21st Century: An Encyclopedia and Document Collection. ABC-CLIO. стр. 999. ISBN 9781440853524. 
• Guenée, Bernard (1981). Politique et histoire au Moyen Age: recueil d'articles sur l'histoire politique et l'historiographie médiévale (1956-1981). FeniXX réédition numérique. ISBN 9782859440480. „In 1190, Rex Francie appeared in a few acts ... Then in 1196 the expression was found in unspecified acts. Finally, in June 1204, Philippus rex Francie was used in the initial protocol of the royal letters. And in June 1205 appears for the first time Regnum Francie."” 
• Hallam, Elizabeth M (2014). Capetian France 987-1328. Taylor & Francis. 
• Hayes, Dawn Marie (2004). „Christian Sanctuary and Repository of France's Political Culture: The Construction of Holliness and Masculinity at the Royal Abbey of Saint-Denis, 987-1328”. Ур.: Cullum, P.; Lewis, K. Holiness and Masculinity in the Middle Ages. University of Wales Press. стр. 135. ISBN 978-0-7083-1894-2. „[...] Philip Augustus 'Dieudonné', [...] as this epithet demonstrates, was thought to have been given to Louis VII by God, because Louis had been married three times and had to wait many years for the birth of a son.” 
• Horne, Alistair (2004). La Belle France: A Short History. Alfred A. Knopf. ISBN 9781400041404. 
• Hosler, John D. (2007). Henry II, A Medieval Soldier at War, 1147-1189. 
• Keefe, Thomas K. (2003). „Shrine Time: Henry II's Visits to Thomas Becket's Tomb”. Ур.: Morillo, Stephen. The Haskins Society Journal Studies in Medieval History. 21. The Boydell Press. стр. 115—122. 
• Meade, Marion (1977). Eleanor of Aquitaine: A Biography. New York: Hawthorn Books. ISBN 0-8015-2231-5. 
• Moore, John C. (јануар 1962). „Count Baldwin IX of Flanders, Philip Augustus, and the Papal Power”. Speculum. 37 (1): 79—89. JSTOR 2850600. S2CID 159905474. doi:10.2307/2850600. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Morris, Marc (2015). King John: Treachery and Tyranny in Medieval England: The Road to Magna Carta. Pegasus Books. ISBN 9781605988856. 
• Nicholas, David M (2014). Medieval Flanders. Taylor & Francis. 
• Payne, Robert (1984). The Dream and the Tomb: A History of the Crusades. New York: Stein and Day. ISBN 0-8128-2945-X. 
• Petit-Dutaillis, C. (1999). The Feudal Monarchy in France and England. Превод: Hunt, E.D. Routledge. 
• Pollock, M. A. (2015). Scotland, England and France After the Loss of Normandy, 1204-1296. The Boydell Press. 
• Rees, Simon (2006). „King Richard I of England Versus King Philip II Augustus”. Military History (објављено септембар 2006). Архивирано из оригинала 5. 5. 2008. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Riehle, Alexander (2020). A Companion to Byzantine Epistolography. Brill. 
• Richard, Jean (1983). „Philippe Auguste, la croisade et le royaume”. Croisés, Missionaires et Voyageurs. Perspectives Orientales du Monde Latin Médiéval (на језику: француски). London: Variorum Collected Studies Series CS182. 
• Stark, Rodney (2003). For the glory of God. Princeton University Press. 
• Verbruggen, J. F. (1997) [1954]. De Krijgskunst in West-Europa in de Middeleeuwen, IXe tot begin XIVe eeuw [The Art of Warfare in Western Europe During the Middle Ages: From the Eighth Century to 1340]. Превод: Willard, S. (2nd изд.). Suffolk: Boydell Press. ISBN 0-85115-630-4. 
• Wood, Charles T. (1966). The French Apanages and the Capetian Monarchy: 1224-1328. Harvard University Press. 

Спољашње везе

• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Philip II., king of France”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 21 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 378–381. 
•  Goyau, G. (1911). „Philip II (Augustus)”. Ур.: Herbermann, Charles. Catholic Encyclopedia. 12. New York: Robert Appleton Company. 
• Pacaut, M. (20. 7. 1998). „Philip II, king of France”. Encyclopædia Britannica. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „The 'War' of Bouvines (1202–1214)”. Архивирано из оригинала 11. 7. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Луј VII

Француски краљеви (1180 — 1223)

Луј VIII