Месина (итал.Messina, на месном говору, Missina) је познати град у јужној Италији. Месина је трећи по величини град на Сицилији и највећи град и управно средиште истоименог Округа Месина.
Месина је позната по изузетно разорном земљотресу који је разорио град 1908. године. Он се сматра најразорнијим земљотресом у Европи у 20. веку.
Месина је добила назив по грчком граду Месини на Пелопонезу у 5. веку п. н. е. Првобитни облик је био Месене, који се временом променио до данашњег облика.
Географија
Месина се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 700 км јужно, а од Палерма 230 км источно. Најближи већи град је Катанија, смештена 90 км јужније.
Рељеф
Месина се развила у близини истоименог Месинског мореуза, који Сицилију одваја од остатка Италије. Стога град лежи у крајње западном делу Јонског мора. Изнад града стрмо се дижу планине Пелоритани. Вулкан Етна удаљен је око 70ак км југозападно од града. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више јаких земљотреса.
Месина је смештена у крајње западном делу Јонског мора. Неколико километара северније од града налази се истоимени Месински мореуз, од којег ка северу почиње Тиренско море.
Историја
Месина пре земљотреса
Стари век
Месину су основали стари Грци у 8. веку п. н. е. под првобитним називом Занкле, у значењу „коса, косина“, јер је облик луке био овакав. у 5. веку п. н. е. град мења име у данашње. 264. п. н. е град је пао у римске руке. Током старимског раздобља град је био познат по важном светионику.
Средњи век
После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају Готи, а 535. Византинци. Град касније преузимају Арабљани-Сарацени и у њиховом поседу Месина остаје до 1061. године Нови господари били су Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.
Нови век
Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1783. године погодио тежак земљотрес, али се град релативно брзо опоравио. Становници Месине су били веома бунтовни током 19. века, а посебно 1848. године када су избили нереди у циљу уједињења Италијана у једну државу. То се десило 12 година касније. Месина 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Месина постаје важна лука и трговиште, посебно познато по великим сајмовима. Међутим, 1909. године град је поново погођен земљотресом, у коме је живот изгубило око 60.000 грађана. Овај земљотрес е смазтра најразорнији у европској историји 20. века. Пар деценија је требало да се град поново дигне на ноге, али је Месина, као и цела јужна половина земље, неразвијенија од италијанског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Месине и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.
Становништво
Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 243.262 становника.[1]
Како је Месина имала велике земљотресе у својој историји град нема много историјског наслеђа. Већина градских амбијената и грађевина је везана за 20. век. Само неколико кључних здања је обновљено у матичном руху после земљотреса 1909. и тако сачувано. Најпознатије грађевине у граду су:
Градска катедрала из 12. века,
Црква Анунцијата деји Каталани, из 13. века,
Црква Санта Марија дељи Алемани, из 13. века,
Палата Калапађ, из 18. века,
Порта Грација, градска капија из 16. века,
више лепих фонтана из 16. и 17. века,
Привреда
Градском привредом доминира индустрија, а становници Месине раде у луци, бродоградилиштима, прехрамебној индустрији, индустрији прераде метала, као и хемијској индустрији. Околина је позната по гајењу јужног воћа.
_00.JPG)
