Филм је добио 2 наставка под називима Инферно и Мајка суза, који су употпунили хорор трилогију о три зле сестре вештице. Суспириорум (рођена као Хелена Маркос) позната и као Мајка патње била је најстарија и најмоћнија од 3 вештице и њој је посвећен овај филм, док су њеним сестрама, Тенебрарум и Лахримарум, посвећена наредна 2.
Суспирија је постала Арђентово најзначајније остварење и добила је прегршт позитивних критика због визуелних и стилских детаља. Постала је култни класик и веома је утицајна у хорор жанру. Номинована је за 3 Награде Сатурн, од којих је једна била за глумицу Џоун Бенет.
2018. године, снимљен је римејк под истим именом и Џесика Харпер ће се поново појавити, али ће имати споредну улогу.
Радња
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Сузи Банион долази из Њујорка на Танс Плесну Академију у Фрајбургу, Немачка. Напољу је страшна олуја и док Сузи покушава да дозове неког из школе да јој отвори врата угледа девојку како бежи и непрестано понавља речи тајна и три ириса. Из непознатог разлога, особа која јој се јавила не жели да јој отвори, те Сузи проводи ноћ у хотелу.
Наредног јутра она одлази у школу и сазнаје да је девојка коју је видела претходно вече монструозно убијена. Ствари се још више закомпликују када слепог пијанисту који свира у школи убије његов сопствени пас водич, а убрзо затим нестане и Сузина најбоља пријатељица, Сара. И док покушава да открије шта се то дешава око ње, Сузи ни не слути да се све више уваљује у велику невољу.
У септембру 2015. Гвадањино је на 72. Венецијанском филмском фестивалу најавио да ће режирати нову верзију Суспирије, са намером да искористи глумачку екипу свог филма А Биггер Спласх (Тилда Свинтон, Матијас Шонертс, Рејф Фајнс и Дакота Џонсон). Уочи подношења захтева, Џонсонова је изјавила да је похађала балетску обуку да би се припремила.[3] Дана 23. новембра 2015. Гвадањино је открио да ће снимање почети у августу 2016. године.[4] У октобру 2016. објављено је да ће Клои Грејс Морец играти заједно са Џонсон и Свинтон.[5] Снимање филма је завршено 10. марта 2017. у Берлину.[6] Гвадањино је филм описао као „омаж“ филму из 1977, а не као директан римејк.[7] Гвадањинова верзија смештена је у Берлин око 1977. (година у којој је Арђентов филм објављен), са тематским фокусом на „бескомпромисну снагу мајчинства.“
^Solomon, Aubrey (1989). Twentieth Century Fox: A Corporate and Financial History. The Scarecrow Filmmakers Series. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. стр. 233. ISBN978-0-8108-4244-1. Please note figures are rentals accruing to distributors and not total gross.
