Бобек је већину своје каријере провео у београдском Партизану, касније је био тренер црно-белих. Један је од најбољих играча ФК Партизан (уз Моцу Вукотића) и југословенске репрезентације. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова, што га чини другим најбољим нападачем свих времена.
Биографија
Рођен 3. децембра1923. у Загребу. Већ са тринаест и по година играо је за први тим Викторије, нижеразредног клуба. Као двадесетогодишњак постао је центарфор Грађанског.
Године 1945. је дошао у Партизан и за „црно-беле” је играо све до 1959. За тих тринаест година Бобек је одиграо 468 утакмица и дао 403 гола. Био је центарфор, индивидуалиста, сјајан дриблер, необично вешт голгетер. Касније је добио улогу конструктора игре. Играо је за тим уживајући у припремању шанси саиграчима. Бобеков последњи пас најчешће је био „пола гола”, а његово „ролање“ лопте и „златна пета” остали су у Југословенском фудбалу под Бобековим заштитним знаком као и лична креација. Као фудбалер Партизана Бобек је освојио два првенства и четири купа.
У својству тренера имао је више успеха: пет шампионских титула (три са Партизаном и две са Панатинаикосом), два купа (грчки и туниски) и једно прво место у другој савезној лиги Југославије (с Вардаром). Исто тако је земунску Галенику увео у Прву лигу Југославије. Године 1995, изабран је за најбољег фудбалера Партизана свих времена.[1]
9 погодака у једном прволигашком сусрету (утакмица: 14. октобар - Партизан, 1:10) у Нишу1946. године.
7 погодака за редом од 38. минута до 88. минута (утакмица 14. октобар - Партизан, 1:10) у Ниш у 1946. године.
8 погодака у једној куп утакмици 1951. години.
16 погодака у завршници купа 1951. године.
41 укупних погодака у купу.
38 погодака за југословенски фудбалски тим.
44 узастопних наступа за репрезентацију Југославије.
Први играч који је имао 50 наступа за Југославију после Другог светског рата.
Први играч који игра 60 утакмица за А тим Југославије.
Као тренер за редом осваја: 3 првенстава Југославије (Партизан 1961, 1962, 1963) и два првенства Грчке (Панатинаикос 1964, 1965)[2]
Репрезентација
За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 9. маја1946. у пријатељској утакмици против Чехословачке у Прагу, а први гол је постигао већ у реваншу 29. септембра исте године, када је Југославија победила Чехословачку са 4:2. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова.[3] Од дреса са државним грбом опростио се 16. септембра1956. у мечу Купа др. Гереа против Мађарске (1:3) у Београду.