Славко Ј. Грујић

Славко Ј. Грујић
Датум рођења	(1871-02-15)15. фебруар 1871.
Место рођења	Београд, Кнежевина Србија
Датум смрти	24. март 1937.(1937-03-24) (66 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство

Славко Ј. Грујић (Београд, 15. фебруар 1871 – Лондон, 24. март 1937) био је српски правник, дипломата, маршал двора и добротвор.

Биографија

Потицао је из уважене породице државника и дипломате Јеврема Грујића. Завршио је школовање у Паризу где је 1898. и докторирао. У дипломатску службу примљен је 1894. Налазио се на одговорним местима у посланствима Краљевине Србије у Цариграду, Атини, Петрограду и Лондону. У време пријема аустроугарског ултиматума јула 1914, у одсуству председника владе Николе Пашића, написао је одговор на ултиматум.

Током евакуације 1915. организовао је превођење избеглица са албанске обале на Крф и у Француску. Унапређен је 1916. за посланика у Берну, где се истакао живом дипломатском и хуманитарном активношћу. Са Међународним комитетом Црвеног крста у Женеви и са супругом Мејбл Грујић уложио је велике напоре да се помогне становништву у окупираној Србији. Средином 1918. наименован је за посланика у Вашингтону где је службовао од јануара 1919. до септембра 1922. Повратком у земљу активно је учествовао у раду разних хуманитарних друштава.

После смрти краља Александра I Карађорђевића постао је маршал двора, али је већ средином 1935. постављен за посланика у Великој Британији и истовремено акредитован у Холандији.^[1]

Референце

1. Драгош Петровић, Предраг Крејић, Српски и југословенски дипломатски представници у Сједињеним Америчким Државама 1917–1945 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2018)