Сир из мијеха је аутохтонихерцеговачкисир. Специфичности овог сира огледају се у томе што се прави од непастеризованог млијека и чува се у мијеху од овчије коже. Због свог јединственог начина производње, није га могуће производити индустријски.[1]
топла просторија у којој се чува мијех за вријеме зрења[2]
Припрема
Сир из мијеха у фази зрења
Сир из мијеха производи се најчешће од непастеризованог крављег, а нешто рјеђе од овчијег и козјег млијека. Млијеко се загријава на температуру од 31 до 35 °C. У то се додаје природно сириште. За око један сат сир се циједи и ставља под пресу. Када је сир добро исцијеђен, реже се или мрви рукама, након чега се ставља у мијех. Мијех мора бити направљен од овчије коже и може бити кориштен само једном. Када се у мијеху скупи довољно свјежег сира, мијех се затвара и започиње процес зрења. Процес зрења обично траје два мјесеца, након чега је сир спреман за употребу.[2]
Торотан се прави на исти начин. Једина разлика је у томе што се са млијека прије сирења скине кајмак, па је мање мастан.[1]
Изглед и укус
Сир из мијеха има специфичан укус и веома оштар мирис због мијеха у коме се чува. Боја сира варира од бијеле до блиједожуте.[3] Када је у зрелој фази, сир је у облику неправилних комада различитих величина.
