5. Светско првенство у атлетици на отвореном, под покровитељством ИААФ (Међународне асоцијације атлетских федерација), одржано је на стадиону Улеви у Гетеборгу у Шведској између 5. августа и 13. августа.
Учествовала су 1804 спортисте из 191 земље[1], који су се такмичили у 44 дисциплине 24 мушке и 20 женских. Разлика од претходног првенства је дисциплина трке на 5.000 метара у женској конкуренцији уместо дотадашње трке на 3.000 метара.
Најуспешнији учесник био је Мајкл Џонсон. Овај Американац је објединио 3 златне медаље у дисциплинама на 200, 400 и штафети 4 х 400 метара. Џонсон је у Шведској остварио свој 46 тријумф заредом на 400 метара, а разлика између њега и другопласираног Буча Рејнолдса била је највећа још од првих Олимпијских игара 1896. у Атини.
Поред резултата Џонсона, првенство је остало упамћено највише по историјском остварењу у троскоку Џонатана Едвардса. Четири пута током 1995. године Британац је скочио преко 18 метара, али је увек ветар био јачи од дозвољених 2 м/сек. У Гетеборгу се коначно све поклопило. У првом скоку „долетао“ је на 18,16 метара, да би у другом покушају стигао до 2,29 метара и поправио свој ранији светски рекорд. У истој дисциплини у конкуренцији жена Украјинка Инеса Кравец је постигла резултат 15,50 метара. Њихови светски рекорди су важећи и данас (јануар 2010).
Уз Едвардса и Кравецову светски рекорд поставила је и Американка Ким Батен у дисциплини 400 метара са препонама, после велике борбе са земљакињом Тањом Бафорд.
Пету светску круну са прескочених 5,92 освојио је Сергеј Бупка, победник свих пет светских првенстава. Ларс Ридл у бацању диска победио је трећи пут заредом. Успехе из Штутгарта 1993 поновили су Хаиле Гебрселасије на 10.000 метара, Нуредин Морсели на 1.500 метара, Андреј Абдувалијев у бацању кладива, Јан Железни у бацању копља, Мерлин Оти у трци на 200 метара и Гејл Диверс на 100 метара препоне.
Примат на 400 метара повратила је Мари Жозе Перек, а Бугарка Стефка Костадинова је после осам година поново била најбоља висашица на свету. Иван Педросо је првом титулом у скоку удаљ најавио доминацију у наредном периоду.
Поново су Американци били убедљиво најуспешнији са 19 медаља од којих су 12 биле златне, две сребрне и 5 бронзаних. Од осталих земаља нико није узео више од две златне медаље.
На Светском првенству на отвореном 1995. учествовало је 1.755 атлетичара из 190 земаља. Број спортиста одређене земље дат је у загради поред њеног имена.[2]
Легенда: СР' = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Рекорд Јужне Америке, САР: рекорд Северне Америке, АФР: рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), ЛРС = Рекорд сезоне (најбоље време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Легенда: СР' = Светски рекорд, РСП = Рекорд светских првенстава, ЕР = Европски рекорд, ЈАР = Рекорд Јужне Америке, САР: рекорд Северне Америке, АФР: рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, СРС = Светски рекорд сезоне (најбоље време сезоне на свету), РС = Рекорд сезоне (најбоље време сезоне), НР = Национални рекорд, ЛР = Лични рекорд
Домаћин Шведска није освојила ниједну медаљу
На првенству је учествоало 5 представика СФРЈ од који 4 мушкарца и 1 жена која се такмичила у две дисциплине. Није освојена ниједна медаља, а најбољи пласман имао је Александар Раковић 6 место у дисцилини 50 км ходање.
Техничке дисциплине