Немачка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Најважнија саобраћајна чворишта су велики немачки градови, попут престонице Берлина, Франкфурта, Минхена, Хамбурга или Келна.
Државно предузеће надлежно за железницу су "Немачке железнице". Поред овог главног предузећа постоји и око 150 мањих, обично на нивоу области и савезних држава. Будући да су ова мања предузећа често потпомогнута од месних власти, имају знатно нижу цену превоза него"Немачке железнице", које су приватно предузеће под управом државе.
Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Немачкој је 40.826 km (1998. године), од чега је електрификовано је 14.253 km железнице. Постојеће пруге двоструког или вишеструког колосека дуге су укупно 14.768 km. У току је изградња прве линије супербрзих железница попут француског ТЖВа до Штутгарта.
Укупна дужина друмских путева у Немачкој је 656.140 km, од тога 650.891 km (преко 99%) са чврстом подлогом. Дужина ауто-путева је огромна, што је и особено за густо насељене земље попут Немачке. Немачка је прва земља која је градила ауто-путеве (први отворен 1932. између Келна и Бона), а данас их има на дестине. Чести су и ауто-путеви са три коловозне траке у једном смеру. Током протеклих 20 година ауто-путна мрежа је значајно проширена, нарочито на заосталијем Истоку, а и у будућности се очекује изградња нових деоница. И путна мрежа нижег ранга је високог стандаррда и веома густа.
Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави и окружењу. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „А+број“, при чему су од А1 до А10 државни ауто-путеви, а од А11 до А99 покрајински. Број је велик, јер су многи од њих веома кратки и везују суседне градове. Поред класичних ауто-путева постоји и кружни ауто-путеви око великих градова ("прстени").
Немачка је приморска земља, излази на два мора и поседује велике луке, најчешће смештене на проширена ушћа већих река у море. Најважнија лука је Хамбург, највећа лука средње Европе, налази се на месту где Лаба утиче у Северно море. То је друга лука по промету у Европи, а седма на свету. Поред хамабуршке луке, велике и значајне луке су и: Бремен са Бременхафеном, Емден на Северном мору, и Кил, Либек, Росток, Шверин, Штралсунд на Балтику. За поморски саобраћај посебно је значаја Килски канал, којим је могућ бржи и краћи промет између већ споменутих мора на која излази Немачка.
Поред поморског саобраћаја Немачка се може још више похвалити веома развијеним речним и каналским саобраћајем. Свака немачка река која је имала услове да постане пловна постала је људских радом, а тамо где то није било могуће прокопавани су вештачки канали. Неки су били права градитељска дела, попут веома познатом Канала Дунав-Рајна-Мајна, којим су повезана Северно и Црно море. Поред овог канал постоје многобројни мањи канали, нарочито у низијском делу земље.
Река Рајна сматра се „кичмом“ Немачке, јер пролази кроз најнасељенији и привредно најбитнији део земље и кроз неколико најважнијих градова и градских подручја (Рур, област великог Франкфурта, област великог Карлсруеа), а најважније њене луке су Карлсруе, Фрајбург, Манхајм, Визбаден, Кобленц, Келн, Дуизбург. Данас је саобраћај на реци толико густ, да се може сматрати преоптерећеним.
Друга река Дунав, као важан паневропски пловни пут (Коридор 7), повезује Немачку са облашћу Црног мора и Балкана. Највећа тешкоћа је што Дунав протиче својим горњим током, па добрим делом није погодан за веће бродове. Важне немачке луке на Дунаву су: Улм, Регензбург, Пасау. Дунав је такође важна туристичка маршрута у Немачкој и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала.
Реке Лаба и Одра су важније за источни део земље и за везу са Пољском и Чешком. На Лаби се налазе луке попут Хамбурга, Магдебурга и Дрездена. Једина већа лука на пограничној Одри је Франкфурт на Одри. Берлин, као град смештен близу обеју река, повезан је са њима бројним каналима.
Језерски саобраћај има мањи значај и обично је повезан са туристичким потребама.
У Немачкој постоји много авио-компанија, од којих је најпознатија Луфтханза, једна од највећих на свету.
У држави постоји чак 615 званично уписаних аеродрома (1999. године), али је од њих 320 са тврдом подлогом. 22 аеродрома су са чврстом подлогом, аод њих 48 има IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. Постоји и неколико аеродрома европског и светског значаја (тзв. „хабови") и то су:
Највећи и најважнији аеродром у земљи је франкфуртскиМеђународни аеродром Франкфурт. Због свог изваредног положаја у Европи он је трећи европски аеродром по промету, а седми у целом свету. Посебно вредан податак је да је ово први аеродром по броју интерконтитенталних летова. Сходно томе, аеродром је огроман и има више терминала.
После њега најзначајнији је Међународни Аеродром у Минхену. Берлин има чак три аеродрома, што им сваком појединачно умањује не тако мали значај. За разлику од њих постоји и низ малих аеродрома. Добар део њих је у близини туристичких центара, па обично су оптерећени сезонски и то највише туристима.
