Први погроми догодили су се у Русији крајем 19. века. Цар Александар II убијен је у атентату који су организовали револуционари у нади да ће на тај начин збацити аутократски режим. После убиства пронеле су се лажне гласине да су цара убили Јевреји.
У априлу и мају1881. године велике групе локалног становништва извршиле су погроме у областима Јекатеринослава, Кијева и Одесе. Јеврејска имовина је пљачкана и уништавана, а многи Јевреји су убијени. Полиција и власт су то ћутке гледале. У току наредне две године у Украјини је извршено близу 150 погрома, а царска влада је тек у мају 1882. године најавила строго кажњавање нереда.
Симон Дубнов, „Кратка историја јеврејског народа“, више издања.
Миленко Патковић, "Антисрпски и антијугословенски погроми у лето 1914. године", у: Зборник о Србима у Хрватској, 2 (1991), pp. 281–308.
Весна Секулић, "Погроми над српским становништвом вучитрнског краја крајем XIX и почетком XX века", Баштина 12 (2001), pp. 179–192.
Бабић, Мирко; Вујичић, Петар (2014). „Аустроугарски погроми против Срба 1914-1918: Са посебним освртом на ратно законодавство, логоре и злочине шуцкора у БиХ”. Сарајевски атентат 1914. Ћоровићеви сусрети 2013. године: Међународни научни скуп историчара. Гацко: Просвјета. стр. 307—324.
