Заточеници у концентрационом логору били су Словенци и Хрвати. При отварању логора, 5343 људи (међу њима 1643 деце) довезено је из околице Љубљане, те из логора Кампор и логора Мониго близу Тревизоа. Ово је био део политике етничког чишћења словеначких и хрватских територија (Љубљанска покрајина и Горски котар) које су италијански фашисти окупирали 1941. године.
Логор је затворен одмах након капитулације фашистичке Италије 8. септембра1943. године. Грађевине су одмах уништене како би се затро сваки траг постојања логора и на том месту уређена ливада.
Миодраг Живковић је аутор споменика на месном гробљу 1973. године, који подсећа на 453 словеначке и хрватске жртве логора. Претпоставља се да је додатних 50 особа умрло од глади и мучења. Осим гробља нема других спомена о логору, а и многи мештани нису упознати о тој историји свога места.
Галерија
Део словеначког споменика жртвама логора
Заједнички словеначко-хрватски споменик жртвама
Литература
Alessandra Kersevan, Un campo di concentramento fascista. Gonars 1942-1943., Kappa Vu Edizioni, Udine, 2003.
Nadja Pahor Verri Oltre il filo : storia del campo di internamento di Gonars, 1941-1943, Arti Grafiche Friulane, Udine, 1996.
