Песма Евровизије 1958.

Песма Евровизије 1958.
Датуми
Финале12. март 1958.
Домаћин
Место одржавањаХоландија AVRO студио, Хилверсум, Холандија
ВодитељиХани Липс
ДиригентДолф ван дер Линден
Извршни супервизорРолф Либерман
Емитер NOS
Вебсајтeurovision.tv/event/hilversum-1958
Учесници
Број учесника10
Земље дебитанти Шведска
Повукле се Уједињено Краљевство
  • frameless}}*Португалија*Андора*Монако*Лихтенштајн*Сан Марино*Шпанија*Шпанија*Шпанија*ШпанијаФранцуска на избору за Песму ЕвровизијеФранцуска на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму Евровизије*Ирска*ИсландБелгија на избору за Песму ЕвровизијеХоландија на избору за Песму ЕвровизијеШвајцарска на избору за Песму ЕвровизијеНемачка на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеДанска на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеУједињено Краљевство на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму ЕвровизијеИталија на избору за Песму Евровизије*Ватикан*Норвешка*НорвешкаШведска на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму ЕвровизијеШведска на избору за Песму Евровизије*Финска*Финска*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*ЧехословачкаАустрија на избору за Песму Евровизије*Југославија*Мађарска*Југославија*Југославија*Југославија*Албанија*Југославија*Грчка*ГрчкаГрчка на избору за Песму Евровизије*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Грчка*Бугарска*Румунија*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*Совјетски Савез*ТурскаУједињено Краљевство на избору за Песму Евровизије*Израел*Совјетски Савез*Мароко*Пољска*ЧехословачкаЛуксембург на избору за Песму Евровизије*Либан*ТунисФранцуска на избору за Песму Евровизије*Совјетски Савез*Иран*Ирак*Сирија*Јордан*Саудијска Арабија*Израел*Израел
    frameless}}
         Земље учеснице финала     Државе које су учествовале у прошлости, али не и 1958.
Гласање
Систем гласањаСвака земља је имала жири од десет чланова, где је сваки члан гласао за по једну песму.
Победничка песма Француска — Dors, mon amour
1957. ← Песма Евровизије → 1959.

Песма Евровизије 1958. (енгл. Eurovision Song Contest 1958; фр. Concours Eurovision de la chanson 1958) је био трећи по реду избор за Песму Евровизије. У организацији Европске радиодифузне уније (ЕРУ) и домаћина Nederlandse Televisie Stichting [sh] (NTS), такмичење, првобитно названо Велика европска награда такмичења за песму Евровизије 1958. (фр. Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1958; енгл. Eurovision Grand Prize of European Song 1958[1]) одржано је 12. марта 1958. у AVRO студију у Хилверсуму, у Холандији, а водитељка је била холандска телевизијска презентерка Хани Липс. Ово је био први пут да је земља домаћин била земља која је победила претходне године, традиција која се наставила до данас (са пар изузетака).

Десет земаља је учествовало на такмичењу, исти број као претходне године; Шведска је дебитовала на такмичењу, док је Уједињено Краљевство одлучило да не учествује.

Победила је Француска с песмом Dors, mon amour коју је певао Андре Клаво. Једна од других песама је ипак имала већи утицај после такмичења, италијанска песма Nel blu, dipinto di blu, познатија и као Volare, коју изводи Доменико Модуњо, која је завршила на трећем месту. Песма је постала светски хит, освојила два Гремија 1959. и ушла на топ-листе у више држава.

Локација

AVRO студио у Хилверсуму, домаћин такмичења 1958.

Такмичење 1958. је одржано у Хилверсуму, у Холандији. Место одржавања је било AVRO студио, који је у то време служио као главни радио-телевизијски емитерски објекатхоландског амитера AVRO.[2][3] Хилверсум се често назива „медијским градом”, пошто је центар радио-телевизијских емитера у Холандији, као и седиште више организација које сачињавају Nederlandse Publieke Omroep (NPO); организацију јавних емитера.[4][5]

Иако је победила 1957, Холандија није првој понуђено право домаћинства, пошто је конвенција у то време наводила да је ће сваки емитер бити домаћин наизменично.[6] Британска радиодифузна корпорација (BBC) је била први избор домаћина, али је одустала пошто није успела да постигне договор са уметничким синдикатима.[7] Холандски Nederlandse Televisie Stichting (NTS) је добио права домаћинства пошто је сваки други емитер одбио да буде домаћин.[6][8][9] Ово је успоставило традицију да ће победник бити домаћин следеће године.[10][11]

Земље учеснице

За више информација погледајте: Државе на Песми Евровизије

Десет земаља је учествовало на такмичењу, исти број као претходне године; Шведска је дебитовала на такмичењу, док је Уједињено Краљевство одлучило да не учествује, иако је првобитно желело да учествује и било наведено на спису земаља учесница у оригиналним правилима објављеним у новембру 1957. године.[2][7][10]

Учесници Песме Евровизије 1958.[12][13][14][15]
Држава Емитер Извођач(и) Песма Језик Аутор(и) Диригент
 Аустрија ORF Лијен Огустин Die ganze Welt braucht Liebe немачки
  • Гинтер Леополд
  • Курт Вернер
 Вили Фантл
 Белгија INR Фуд Леклер Ma petite chatte француски Андре Дохет Долф ван дер Линден [en]
 Данска Statsradiofonien Ракел Растени Jeg rev et blad ud af min dagbog дански Хари Јенсен Кај Мортенсен
 Италија RAI Доменико Модуњо Nel blu, dipinto di blu италијански
Алберто Семприни [en]
 Немачка WDR[а] Магрот Хилшер Für zwei Groschen Musik немачки
  • Волтер Брендин
  • Фридрих Мејер
  • Фред Рох
 Долф ван ден Линден
 Луксембург CLT Соланж Бери Un grand amour француски
  • Михел Ерик
  • Моник Ленијес
  • Рејмонд Рох
 Долф ван ден Линден
 Француска RTF Андре Клаво Dors, mon amour француски
Франк Пурсел [en]
 Холандија NTS Кори Брокен Heel de wereld холандски Бени Вреден Долф ван ден Линден
 Шведска SR Алис Бабс Lilla stjärna шведски
Долф ван ден Линден
 Швајцарска SRG SSR Лис Асија Giorgio немачки, италијански
Паул Буркхард

Извођачи који су учествовали раније

Извођач(и) Држава Коментар Реф.
Лис Асија  Швајцарска Представљала је Швајцарску 1956. са песмом Refrain и победила. Изводила је и другу песму Швајцарске 1956, Das alte Karussell. Представљала је Швајцарску 1957. са песмом L'enfant que j'étais. [17][18]
Кори Брокен  Холандија Изводила је једну од песама Холандије 1956, Voorgoed voorbij. Представљала је Холандију 1957. са песмом Net als toen и победила.
Фуд Леклер  Белгија Изводио је једну од песама Белгије 1956, Messieurs les noyés de la Seine. Представљала је Холандију 1957. са песмом Net als toen и победила.
Маргот Хилшер  Немачка Представљала је Немачку 1957. са песмом Telefon, Telefon.

Формат

Сцена и оркестар на такмичењу 1958. године

Такмичење је организовао и преносио NTS, где је Пјет те Нујл млађи био продуцент, Гијс Стапершоф је био режисер, а Долф ван дер Линден је био музички директор и предводио је Оркестар Metropole током такмичења.[19][20][21] Свака држава је смела да номинује свог музичког директора да предводи оркестар током њиховог наступа, док је музички директор земље домаћина дириговао оркестром за државе које то нису учиниле..[13][15]

Такмичење је било у једној од хала AVRO емитерског комплекса, хала је имала малу сцену за певаче, а оркестар са леве стране из угла публике. Позадина дела за наступ је имала променљиву позадину како би се свакој песми дао контекст речи, који је уклоњен да открије семафор током гласања. Хала је била декорисана хиљадама лала.[2][22]

Није било значајнијих промена правила у односу на 1957; свака држава је учествовала кроз једног емитера члана ЕРУ-а, са једном песмом, коју изводе до две особе на сцени.[2][10] Због кршења правила о дужини песама на претходном такмичњеу, максималан лимит од 3 минута и 30 секунди је строжије спровођен ове године.[6] Систем гласања је остао исти као и претходне године; Свака држава је имала десет чланова жирија, где је десет чланова жирија у свакој држави дало један глас својој омиљеној песми, а апстенције нису биле дозвољене. Чланови жирија нису смели да гласају за песму своје државе.[19]

Преглед такмичења

Андре Клаво (десно) слави са диригентом Франком Пурселом и презентерком Хани Липс после победе на такмичењу
Доменико Модуњо током пробе у хали

Такмичење је одржано 3. марта 1957, са почетком у 21:00 по средњоевропском времену (20:00 по светском времену) и трајало око сат времена и десет минута.[23][24] Презентерка такмичења је била холандска презентерка Хани Липс.[2][13]

Током паузе је наступао Оркестар Metropole [en].[25]

Током преноса такмичења, због техничких проблема, у више земаља није могао да се види или чује пренос италијанске песме, која је наступала прва, те је она изведена поново после задње песме.[9][13][26]

Победила је Француска са песмом Dors, mon amour, коју је компоновао Пјер Делано [en], написао Хуберт Жиро [en], а извео Андре Клаво.[27] Италијанска песма, Nel blu, dipinto di blu коју изводи Доменико Модуњо, постала је светски хит и постала једна од првих евровизијских песама да се прослави изван тамичења.[9] Песма је популарно позната под именом Volare. Песма је достигла прво место на „Billboard Hot 100” лествици, а достигла првих пет у Белгији, Канади, Холандији и Норвешкој, као и првих десет у Уједињеном Краљевству. Песма је добила Греми награде за композицију године, као и за песму године, на првој додели Гремија у мају 1959. године.[28][29][30][31][32] Песму је обрадило више извођача, укључујући Дин Мартина, Далиду и Gipsy Kings, а преведена је и у више језика.[33][34]

Nel blu, dipinto di blu је номинована 2005. да се такмичи у „Честитамо: 50 година Песме Евровизије”, специјалном преносу у ком се одлучила најпопуларнија песма у првих 50 година такмичења, као део прославе годишњице. Од 14 песама које су изабране да се такмиче, Nel blu, dipinto di blu је завршила на другом месту иза песме Waterloo [sh], коју је ABBA извела на такмичењу 1974. године.[35][36]

  Победник
Резултати Песме Евровизије 1958.[13][37]
#‍ Држава‍ Извођач(и)‍ Песма‍ Пласман Поени
01[б]  Италија Доменико Модуњо Nel blu, dipinto di blu 3. 13
02  Холандија Кори Брокен Heel de wereld 9. 1
03  Француска Андре Клаво Dors, mon amour 1. 27
04  Луксембург Соланж Бери Un grand amour 9. 1
05  Шведска Алис Бабс Lilla stjärna 4. 10
06  Данска Ракел Растени Jeg rev et blad ud af min dagbog 8. 3
07  Белгија Фуд Леклер Ma petite chatte 5. 8
08  Немачка Магрот Хилшер Für zwei Groschen Musik 7. 5
09  Аустрија Лијен Огустин Die ganze Welt braucht Liebe 5. 8
10  Швајцарска Лис Асија Giorgio 2. 24

Резултати

Детаљни резултати гласања жирија у финалу Песме Евровизије 1958.
Начин гласања:
  Жири
 		Збиран
број поена 		Државе које гласају
Италија
Холандија
Француска
Луксембург
Шведска
Данска
Белгија
Немачка
Аустрија
Швајцарска
Такмичари Италија 13 1 1 1 4 4 1 1
Холандија 1 1
Француска 27 6 1 1 9 1 1 7 1
Луксембург 1 1
Шведска 10 2 3 1 1 3
Данска 3 1 1 1
Белгија 8 1 1 5 1
Немачка 5 2 1 1 1
Аустрија 8 3 1 1 1 2
Швајцарска 24 4 6 3 5 4 2

Међународни преноси

Сваки емитер учесник је морао да преноси такмичење. Емитери чланови ЕРУ који нису учестовали су могли да преносе такмичење и буду „пасивни учесници”. Емитери су смели да пошаљу коментаторе који су извештавали са такмичења на својим матерњим језицима, како би преносили информације о извођачима и песмама својим гледаоцима и слушаоцима.[38]

Преноси и коментатори у земљама учесницама
Држава Емитер Пренос Коментатори Реф.
 Аустрија ORF ORF Не зна се [39]
 Белгија INR INR Не зна се [40][41]
Radio Belgique Не зна се
NIR NIR Не зна се [40]
 Данска Statsradiofonien Statsradiofonien TV, Program 1 Свенд Педерсен [42][43]
 Италија RAI Programma Nazionale, Secondo Programma Бјанка Марија Пићинино [en] [41][44]
 Немачка ARD Deutsches Fernsehen Не зна се [24][40]
 Луксембург CLT Télé-Luxembourg Не зна се [45]
 Француска RTF RTF Пјер Чернија [en] [24][46]
France I Не зна се [41]
 Холандија NTS NTS Сјеб ван дер Зи [nl] [23][40]
NRU [nl] Hilversum 1 [40]
 Шведска SR Sveriges TV Јан Габријелсен [sv] [47]
 Швајцарска SRG SSR TV DRS Не зна се [24][41]
TSR, RSR 2 Жорж Харди [fr]
DRS 2 Не зна се
RSI Не зна се
Преноси и коментатори у земљама које не учествују
Држава Емитер Пренос Коментатори Реф.
 Уједињено Краљевство BBC[в] BBC Television Service Петер Хејг [en] [1][13]

Viewing figures

No official accounts of the viewing figures are known to exist. In his introductory remarks, the Dutch commentator stated that a total number of "about 25 million viewers" across Europe could be estimated.[48]

Напомене

  1. ^ У име немачког емитерског конзорцијума ARD[16]
  2. ^ Током преноса такмичења, због техничких проблема, у више земаља није могао да се види или чује пренос италијанске песме, која је наступала прва, те је она изведена поново после задње песме.[9][13][26]
  3. ^ Одложен пренос 16. марта у 15:15 по гриничком средњем времену.[1][13]

Референце

  1. ^ а б в „Television Programmes – Sunday Afternoon”. Radio Times. 16. 3. 1958. стр. 12. Приступљено 5. 6. 2022. 
  2. ^ а б в г д „Hilversum 1958 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 30. 5. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  3. ^ „Former AVRO-studio”. Dudok Architectuur Centrum. Архивирано из оригинала 6. 6. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  4. ^ LaFleur, Louise (6. 9. 2019). „How the Netherlands hosts the Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 15. 4. 2020. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  5. ^ „About Hilversum”. Gemeente Hilversum. Архивирано из оригинала 8. 3. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  6. ^ а б в Escudero, Victor M. (26. 10. 2017). „#ThrowbackThursday to 60 years ago: Eurovision 1957”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 2. 1. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  7. ^ а б Jordan, Paul; Roxburgh, Gordon (11. 1. 2017). „Shining a light on the United Kingdom: 60 Years at Eurovision”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 31. 5. 2022. 
  8. ^ „Looking back to just like it was in 1957”. European Broadcasting Union. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 3. 6. 2022. 
  9. ^ а б в г O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 12—13. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  10. ^ а б в Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 160. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  11. ^ „How it works – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. 15. 1. 2017. Архивирано из оригинала 31. 5. 2022. г. Приступљено 4. 6. 2022. 
  12. ^ „Participants of Hilversum 1958”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 1. 4. 2023. г. Приступљено 9. 6. 2023. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 160—164. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  14. ^ „1958 – 3rd edition”. diggiloo.net. Архивирано из оригинала 22. 3. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2022. 
  15. ^ а б „Detailed overview: conductors in 1958”. And the conductor is... Приступљено 1. 7. 2022. 
  16. ^ „Alle deutschen ESC-Acts und ihre Titel”. www.eurovision.de (на језику: немачки). ARD. Архивирано из оригинала 12. 6. 2023. г. Приступљено 12. 6. 2023. 
  17. ^ „Participants of Lugano 1956 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 9. 6. 2022. 
  18. ^ „Participants of Frankfurt 1957 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 17. 5. 2022. г. Приступљено 9. 6. 2022. 
  19. ^ а б Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 164—166. ISBN 978-1-84583-065-6. 
  20. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 217. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  21. ^ „Europa's zangsterren schraapten de keel” [Europe's singing stars cleared their throats]. De Volkskrant. 12. 3. 1958. стр. 3. Приступљено 26. 6. 2023 — преко Delpher. 
  22. ^ Zwart, Josianne (4. 11. 2017). „A decade of song: Eurovision winners through the years (1956-1959)”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 4. 11. 2017. г. Приступљено 7. 6. 2022. 
  23. ^ а б „Hilversum in actie voor 70 minuten Eurovisie”. Nieuwe Leidsche Courant. 10. 3. 1958. стр. 5. Приступљено 11. 6. 2021. 
  24. ^ а б в г „Télévision”. Radio – Je vois tout (на језику: француски). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 5. 3. 1958. стр. 22—23. Приступљено 5. 6. 2022 — преко Scriptorium Digital Library. 
  25. ^ O'Connor, John Kennedy (2010). The Eurovision Song Contest: The Official History (2nd изд.). London, United Kingdom: Carlton Books. стр. 216. ISBN 978-1-84732-521-1. 
  26. ^ а б Escudero, Victor M. (2. 9. 2017). „Ciao Italia! Top 10 entries from Italy”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 3. 9. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2022. 
  27. ^ „André Claveau – France – Hilversum 1958”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 22. 4. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  28. ^ „Domenico Modugno – Nel blu dipinto di blu”. dutchcharts.nl. Архивирано из оригинала 10. 3. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  29. ^ „CHUM Hit Parade Chart: Week of August 25, 1958”. CHUM Hit Parade. Архивирано из оригинала 7. 4. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  30. ^ „Domenico Modugno | Full Official Chart History”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  31. ^ „1st Annual Grammy Awards | 1958”. Grammy Awards. Приступљено 10. 6. 2022. 
  32. ^ „Billboard Hot 100 – Week of August 18, 1958”. Billboard. Архивирано из оригинала 29. 6. 2021. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  33. ^ „Volare | full Official Chart History | Official Charts Company”. Official Charts Company. Архивирано из оригинала 12. 7. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  34. ^ „Eurovision : ces chansons sont devenues des tubes”. Paris Match (на језику: француски). 26. 4. 2021. Архивирано из оригинала 11. 8. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  35. ^ „"Congratulations" – 14 songs to compete”. European Broadcasting Union. 16. 6. 2005. Архивирано из оригинала 28. 8. 2005. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  36. ^ „Abba win 'Eurovision 50th' vote”. BBC News. 23. 10. 2005. Архивирано из оригинала 10. 6. 2022. г. Приступљено 10. 6. 2022. 
  37. ^ „Final of Hilversum 1958 – Eurovision Song Contest”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 3. 6. 2022. г. Приступљено 22. 6. 2021. 
  38. ^ „The Rules of the Contest | Eurovision Song Contest” (на језику: енглески). European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 14. 4. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  39. ^ „Austria – Hilversum 1958”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 13. 5. 2018. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  40. ^ а б в г д „Programma's Binnen- en Buitenlandse Zenders”. De Telegraaf (на језику: холандски). 11. 3. 1958. стр. 9. Приступљено 5. 6. 2022. 
  41. ^ а б в г „Programmes des Émissions Suisses et Étrangères”. Radio – Je vois tout (на језику: француски). Lausanne, Switzerland: Héliographia SA. 6. 3. 1958. стр. 38—40. Приступљено 5. 6. 2022 — преко Scriptorium Digital Library. 
  42. ^ „Programoversigt – Fjernsyn – 12-03-1958” (на језику: дански). Dansk Kulturarv. 12. 3. 1958. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022. 
  43. ^ „Programoversigt – Program 1 – 12-03-1958” (на језику: дански). Dansk Kulturarv. 12. 3. 1958. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022. 
  44. ^ „Oggi e domani alla radio”. La Stampa (на језику: италијански). 12. 3. 1958. стр. 8. Приступљено 2. 6. 2022. 
  45. ^ „Télé-Luxembourg”. Luxemburger Wort (на језику: немачки и француски). 11. 3. 1958. стр. 4. Приступљено 6. 11. 2022. 
  46. ^ „La carrière de Pierre Tchernia résumée en dix moments clés”. Le Soir (на језику: француски). 8. 10. 2016. Архивирано из оригинала 5. 6. 2022. г. Приступљено 5. 6. 2022. 
  47. ^ Thorsson, Leif; Verhage, Martin (2006). Melodifestivalen genom tiderna : de svenska uttagningarna och internationella finalerna (на језику: шведски). Stockholm: Premium Publishing. стр. 14—15. ISBN 91-89136-29-2. 
  48. ^ Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1958 (Television programme) (на језику: Dutch). Hilversum, The Netherlands: NTS. 12. 3. 1958. Корисна информација се налази на: 00:38 min. 

Спољашње везе

Песма Евровизије 1958. на Викимедијиној остави.

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!