Песма Евровизије 1957. (енгл.Eurovision Song Contest 1957; фр.Concours Eurovision de la chanson 1957) је био други по реду избор за Песму Евровизије. У организацији Европске радиодифузне уније и домаћина Hessischer Rundfunk [en] (HR) у име ARD-а, такмичење, првобитно названо Велика европска награда такмичења за песму Евровизије 1957. (фр.Grand Prix Eurovision de la Chanson Européenne 1957; енгл.Eurovision Grand Prize of European Song 1957[1]) одржано је 3. марта 1957. у Großer Sendesaal des hessischen Rundfunks [en], у Франкфурту, у Западној Немачкој, а водитељка је била немачка глумица Анаид Иплицијан.
10 земаља је учествовало на такмичењу. Аустрија, Данска и Уједињено Краљевство су дебитовали на такмичењу и придружили се првобитних 7 учесница из 1956. Већи број правила је измењен у поређењу са претходном годином, те од ове године сваку државу представља само једна песма, а дуети су дозвољени на сцени. Систем гласања је измењен, те је свака држава имала десеточлани жири, где је сваки члан жирија доделио по један поен својој омиљеној песми. Гласање је спроведено у јавности, а уведен је и семафор, тако да су гледаоци преноса и слушаоци преко радија могли да прате гласање. Жири није могао да гласа за песму из своје државе.
Победила је Холандија с песмом Net als toen коју је певала Кори Брокен. Ово је био Брокенин други наступ на такмичењу, пошто је представљала Холандију 1956.[2]
Пред такмичење је осмишљен нови план за одржавање истог, те би други емитер организовао такмичење сваке године, пошто је Швајцарски емитер SRG SSR који је организовао претходно издање такмичења 1956. и победио одбио да буде домаћин по други пут.[6] Немачка је изабрана за домаћина, пошто је Ханс-Ото Гронефелд, директор програма за Hessischer Rundfunk [en] (HR) понудио да га организује у име ARD-а[3][7]
Десет држава је учествовало на такмичењу 1957. и то 7 држава које су учествовале на првом такмичењу претходне године, као и Аустрија, Данска и Уједињено Краљевство које су дебитовале.[3] Аустрија и Данска су планирале да се такмиче 1956, али су пропустиле рок за пријаве.[8][9]
Два извођача су се вратила на такмичење, Лис Асија из Швајцарске и Кори Брокен из Холандије, које су се такмичиле 1956. Брокен је била један од два извођача за Холандију те године, док је Асија извела обе Швајцарске песме, од којих је Refrain победила.[10]
Сцена изграђена у Großer Sendesaal-у је имала степенице којима су сваки извођач и диригент ступили на сцену, као и позадину у облику харфе. Средина позадине сцене је имала део који може да се уклони, те је свака држава смела да има другачију графику за наступ.[6][19] Цело такмичење, укључујући наступе и гласање, је трајало око сат времена.[5][20] Одржана само 9 месеци после првог такмичења, датум овог такмичења (3. март) је још увек најранији датум у години током ког је такмичење одржано.[6]
Више правила је измењено за такмичење 1957. Свака држава је смела да пошаље само једну песму, за разлику од максимума од две песме 1956.[19] До две особе су биле дозвољене на сцени (претходне године, дозвољена је била само једна), али није било дозвољено коришћење пратећих вокала.[3][6][19]
Уведен је нови систем гласања, где је десет чланова жирија у свакој држави дало један глас својој омиљеној песми, а апстенције нису биле дозвољене.[6] Још једна промена је била да чланови жирија нису смели да гласају за песму своје државе.[6][16] Уведен је семафор, а процес гласања је сад био део преноса, за разлику од тајног гласања 1956. Ова промена је била инспирисана британским такмичењем „Festival of British Popular Songs”, који је имао гласање регионалних жирија, а добијени поени су приказивани на семафору. Организатори су видели кинескопски снимак.[5][6] Сваки жири се састављао у својим земљама и пратили такмичење на телевизији, а контактирани су телефоном како би доделили своје гласове, промена у односу на 1956. када су сви чланови били у хали где је такмичење одржано.[6][19]
Као и 1956, свака песма је смела да траје до 3 минута и 30 секунди, али пар песама је прешло овај лимит. Италијанска песма је трајала 5 минута и 9 секунди и и даље је најдужа песма у историји такмичења. Упркос жалбама, песма није дисквалификована. Супротно, британска песма је трајала 1 минут и 53 секунде, што је била најкраћа песма у историји такмичења до 2015.[6] Рестрикција на дужину трајања песме је строжије примењивана од 1958.[6][19]
Преглед такмичења
Кори Брокен(на слици 1958) је претходно представљала Холандију 1956. пре него што се вратила на такмичење 1957. и победила
Такмичење је одржано 3. марта 1957, са почетком у 21:00 CET и трајало је сат времена.[12][21] Презентерка такмичења је била немачка глумица Анаид Иплицијан.[3][6]
Победила је Холандија са песмом Net als toen, коју је компоновао Гус Јансен, написао Вили ван Хемерт, а извела Кори Брокен.[22] Међу другим такмичарима су се нашли Бирте Вилке и Густав Винклер, први дует на Песми Евровизије, који су оставили снажан утисак после дугог пољупца пред камерама на крају свог наступа, као и Маргот Хилшер, која је прва учесница да користи неки реквизит на сцени, у њеном случају телефон.[3][6]
По први пут, победнички извођач и аутори песме су добили награде у виду медаљона у које је урезан лого Евровизије, које им је доделио директор HR-а Еберхард Бекман [de] на крају преноса.[16][23]
Ред којим су државе објављивале своје резултате је био обрнути редослед од редоследа наступа.[16]
Детаљни резултати гласања жирија на Песми Евровизије 1957.[16][26][27]
Начин гласања:
Жири
Збиран број поена
Државе које гласају
Белгија
Луксембург
УК
Италија
Аустрија
Холандија
Немачка
Француска
Данска
Швајцарска
Такмичари
Белгија
5
2
2
1
Луксембург
8
1
4
3
Уједињено Краљевство
6
1
1
1
1
2
Италија
7
1
1
2
2
1
Аустрија
3
2
1
Холандија
31
5
3
1
1
6
1
4
3
7
Немачка
8
1
1
6
Француска
17
2
4
2
1
6
2
Данска
10
2
3
5
Швајцарска
5
1
1
1
2
Међународни преноси
Сваки емитер учесник је морао да преноси такмичење. Емитери чланови ЕБУ који нису учестовали су могли да преносе такмичење и буду „пасивни учесници”. Емитери су смели да пошаљу коментаторе који су извештавали са такмичења на својим матерњим језицима, како би преносили информације о извођачима и песмама својим гледаоцима и слушаоцима.[28]
Такмичење 1957. је најстарије такмичење које је у својој целости сачувано у архиви ЕБУ-а, пошто је такмичење 1956. преживело само кроз аудио снимке, са неким недостајућим сегментима, као и ограниченим снимком победничке репризе у формату филмских новости и других снимака.[6][20][29] Иако је број домаћинстава у Европи који су имали телевизор растао, ово издање, као и претходно, је углавном праћено преко радија.[3]
^ абвRoxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 152. ISBN978-1-84583-065-6.
^ абвгдRoxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 152—156. ISBN978-1-84583-065-6.
^ абвгдRoxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn, United Kingdom: Telos Publishing. стр. 156—158. ISBN978-1-84583-065-6.
^„Vertrokken naar song-festival”. De Telegraaf (на језику: холандски). 1. 3. 1957. стр. 7. Архивирано из оригинала 6. 10. 2022. г. Приступљено 2. 6. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абThorsson, Leif; Verhage, Martin (2006). Melodifestivalen genom tiderna : de svenska uttagningarna och internationella finalerna (на језику: шведски). Stockholm: Premium Publishing. стр. 10—11. ISBN91-89136-29-2.
