Милица Мандић

Милица Ђуричић
Милица Мандић 2012.
Лични подаци
Датум рођења	(1991-12-06)6. децембар 1991. (33 год.)
Место рођења	Београд, СФР Југославија
Држављанство	Србија
Висина	1.80 м
Маса	72 kg
Спортске информације
Спорт	Теквондо
Клуб	Теквондо клуб Галеб
Достигнућа и титуле
Лични рекорд	77:40[1]
Награде	„Златна значка“ Спорта (2012) Најбоља спортисткиња по избору ОКС (2012, 2017) Спортиста године по избору УСНС (2012) Награда града Београда (2012) Мајска награда (2013)
Награде и медаље Представљајући  Србија Теквондо Олимпијске игре 2012. Лондон преко 67 kg 2020. Токио преко 67 kg Светско првенство 2011. Кјенгџу до 73 kg 2017. Муџу до 73 kg Европско првенство 2012. Манчестер до 73 kg 2014. Баку до 73 kg 2016. Монтре до 73 kg 2021. Софија до 73 kg Европске игре 2015. Баку преко 67 kg Медитеранске игре 2013. Мерсин преко 67 kg

Милица Мандић (Београд, 6. децембар 1991) српска је репрезентативка у теквонду и чланица теквондо клуба Галеб. Двострука олимпијска шампионка у теквондоу у категорији преко 67 кг на играма 2012. и 2020. године. Тренира је Драган Јовић.

Спортска каријера

На Летњим олимпијским играма 2012. године такмичила се у категорији преко 67 kg у којој је освојила златну медаљу, након победа над Таталигом Кроли (1 рунда: 16-2), Маријом Еспинозом (ЧФ: 6-4), Анастасијом Баришњиковом (ПФ: 11-3) и Ан Каролин Граф (Ф: 9-7).

То је трећа медаља коју је Србија освојила на Летњим олимпијским играма 2012. године и прва златна откако Србија учествује као самостална држава.^[2][3]

Крајем 2012. године Олимпијски комитет Србије прогласио ју је за најбољу спортисткињу, а добила је и „Златну значку“ дневног листа Спорт.

У мају 2013. године Милица је освојила златну медаљу у категорији до 73 килограма, на Отвореном првенству Шпаније у Аликантеу.^[4] На Медитеранским играма у Мерсину за своју земљу освојила је сребрну медаљу.

Почетком маја 2014, окитила се сребрном медаљом на континенталном шампионату, које се одржавало у Бакуу. Редом је побеђивала: Марину Тадејеву (13:1), Елпиду Димитропулу (13:5), а у полуфиналу Александру Кжемјенецку (10:2). У финалу губи од Иве Радош (6:3). На турниру Г1 у Аустрији осваја златну медаљу. У првом колу побеђује Суде Булут (4:1), затим Зузану Пијетке (13:0), а у полуфиналу Фуркану Ајдин (6:4). У финалу побеђује Решмие Огинк на златни бод. У Лозани на турниру Г1 такође осваја златну медаљу. Редом је победила: Аурелију Санфилипо (7:1), Иву Радошин на златан бод, а у финалу опет Решмие Огинк на златан бод. На позивном турниру Г4 у Кини окитила се бронзаном медаљом. Победила је: Мелду Акцан (6:2), затим Донгуа Ли (3:2), а у четвртфиналу Решмие Огинк (5:1). У полуфиналу изгубила је од Брисаиде Акосте (7:1). Ово је био уједно и први турнир на којем се уручују новчане награде, па је Милица добила 1.000 $. На турниру Г2 категорије у Кореји у финалу победила је Ферузуа Јергешову (9:0).

Другу златну медаљу је освојила на Летњим олимпијским играма 2020. године у Токију, а такмичила се у категорији преко 67 kg, победила је у финалу Дабин Ли из Јужне Кореје са 10:7.^[5]

Мурал Милици Мандић усликан након Олимпијских игра 2020. у београдском насељу Степа Степановић

Награде

Друге награде

• 2012: Награда Браћа Карић
• 2022: Награда Браћа Карић

Види још

• Списак освајача олимпијских медаља за Србију

Референце

1. „MANDIC, Milica : Taekwondo Data”. taekwondodata.com. Приступљено 16. 8. 2016. 
2. „Blic:Zlatna Milica! Mandićeva donela Srbiji zlatnu medalju u Londonu!”. sport.blic.rs. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. Приступљено 12. 8. 2012. 
3. Стевовић, Дејан (11. 8. 2012). „Милица Мандић освојила златну медаљу”. Politika Online. 
4. РТС: Ново злато за Милицу (4. мај 2013)
5. „Милица Мандић донела Србији прво злато у Токију!”. Приступљено 27. 7. 2021. 

Спољашње везе

• Милица Мандић на сајту Olympedia.org
• Милица Мандић на taekwondodata.de
• Порекло олимпијске шампионке Милице Мандић (Порекло, 20. април 2013)