Одрасла је у Осијеку, где је почела да се бави стрељаштвом.[2] У школској секцији се прво такмичила пушком и имала лепе пласмане на регионалним ђачким такмичењима. Нешто касније почела је да користи пиштољ. 1990. поново долази у Београд и затим следе успешне године на спортском и приватном плану.
Разведена је и има двоје деце, Леу и Луку.
Каријера
Више пута је проглашавана за најбољу спортисткињу и стрелца Југославије, Хрватске, СЦГ, Србије. 1988. и 1994. године добила је златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији, а од Спортског савеза Србије је примила "мајску награду" 2008. године. Три пута, 1990, 1995. и 2005. је проглашавана за најбољег стрелца у свету, а 2000. године Међународна спортска стрељачка федерација (ISSF) ју је прогласила за најбољег стрелца света 20. века.[3] У каријери је освојила преко 90 медаља на великим такмичењима (Олимпијске игре, светска и европска првенства, светски купови, Медитеранске игре...).
На Олимпијским играма освојила је пет медаља, једно злато, три сребра и једну бронзу. Једини је стрелац, који је на сваком наступу на Олимпијским играма успео да се пласира у финале. Два пута олимпијско злато јој је замало измакло. У Барселони 1992, је изгубила златну олимпијску медаљу упркос чињеници да је имала идентичан резултат као победница, Марина Логвиненко. Ситуација се поновила и на Олимпијским играма у Атини 2004. године, када је Јасна после основног дела и квалификација имала исти резултат као и шампионка Олена Костевич (Украјина). Украјинка је била боља од Шекарићке у „распуцавању“. На Олимпијским играма 2008. у Пекингу је носила српску заставу на церемонији отварања, а у такмичењу освојила шесто место.[4]
Такмичарску каријеру завршила је 2016.године и у стрељаштву остала као тренер.
Била је тренер Бобане Момчиловић Величковић. У децембру 2022. године именована је за селектора репрезентације Србије за дисциплине пиштољем.[6]
Највећи успеси
Три пута је била светска првакиња (Будимпешта 1987, Сарајево 1989. и Милано 1994), а четири пута европска шампионка (Еспо 1986, Манчестер 1991, Будимпешта 1992, Будимпешта 1996, Београд 2005).
