Територије насељене Србима изван Србије могу бити представљене као дјеца Мајке Србије.[3] Србија може да се опише као ћерка Мајке Србије, заједно са осталим српским територијама, као у пјесми Драгослава Кнежевића Српско јато: „Млађа сестра од старије Црне Горе и Србије. И у миру и у рату Крајина ће српском јату”.[4]
Нишки комитет су 24. фебуара 1874. године основали локални угледни грађани. Православни свештеник Петар Икономовић извршио је заклетву завереника на часном крсту и Јеванђељу, подсјећајући на збор у Орашцу (1804).[6] Рекао је:
„
Заклињемо се свемогућим Богом једним, да ћемо верно и братски, сложно радити противу петвековног крвопије, а у име миле и жељне нам слободе и династије лозе Обреновића. Тако, браћо, слошки, да ће нама свима Милости помоћи, а ускоро нам дати да развијемо победоносну заставу нашег јединоверног Обреновића на бедему Нишком.
Ура, Ура, Ура! Живио нам наш омиљени витешки Књаз Милана М. Обреновића IV! Живела Мати Србија!
”
— Петар Икономовић, нишки свештеник, 24. фебруар 1874[7]
Други свјетски рат
Пропаганда мерионетске власти у Србији, Влада народног спаса, укључивала је промоцију Милана Недића као „Српске мајке”, тврдећи да се бринуо и штитио Србе.[8]
Југословенски ратови
Израз је кориштен током југословенских ратова, а односио се на дјецу Мајке Србије на западу (изван Србије и Црне Горе) тј. на Републику Српску Крајину и Републику Српску.
Милан Мартић, предсједник РСК, тврдио је, након пада Крајине (операција Олуја), да су „људи сматрали да су били преварени и напуштени од Мајке Србије” јер није штитила РСК.[9]