За време студија био је члан католичког студентског клуба „Зарја“. Био је један од од аутора протестне студентске споменице, која је у пролеће1932. године критиковала политику др Антона Корошца, оспоравајући му право вођства над словеначким народом.
Након завршетка студија учествовао је у Хришћанско-социјалистичком синдикату (касније Југословенски струковни савез), а од 1936. године био је један од главних руководилаца овог синдиката. У периоду стварања Народног фронта, Брецељ је био један од хришћанских социјалиста, који су се заузимали за тешње везе са Комунистичком партијом Југославије.
Народноослободилачки рат
Одмах након успостављања Освободилне фронте крајем априла1941. године, Брецељ је именован у њено вођство као представник хришћанских социјалиста. Од јуна 1941. године био је члан Главног штаба НОВ и ПО Словеније и организатор партизанског санитета, те је илегално радио у руководству Освободилне фронте у Љубљани. Јуна 1942. године прешао је на слободну територију, у јануару1943. године постао је члан Извршног одбора Освободилне фронте, а у априлу њен организациони секретар.
Брецељ је у фебруару 1943. године одиграо веома значајну политичку улогу приликом састављања и прихватања Доломитске изјаве, којом су све скупине Освободилне фронте својим потписима потврдиле јединство организације и признале руководећу улогу Комунистичке партије Словеније у њој.
Када је 5. маја1945. године формирана прва Словеначка влада, постао је њен потпредседник и министар за индустрију. Од 1950. године био је председник Савета за законодавство НР Словеније, а од лета1952. године потпредседник Извршног већа Словеније. Од 1956. године био је државни секретар за робни промет владе ФНР Југославије и члан Извршног већа ФНР Југославије.
Маја 1963. године изабран је за потпредседника СР Словеније. Од 1967. до 1974. године био је потпредседник Савезне скупштине и потпредседник Савезне уставне комисије, где је радио на обликовању новог уставног система.
Све време после рата био је Републички или Савезни посланик.
Поред државних, вршио је и високе политичке функције:
Председници Скупштине Социјалистичке Републике Словеније
називи фукција по периодима: председник СНОВ (1944—1946), председник Народне скупштине НР Словеније (1946—1963) и председник Скупштине СР Словеније (1963—1990)
Председници Народне Републике Словеније и Социјалистичке Републике Словеније
називи фукција по периодима: председник Президијума Народне скупштине (1945—1953), председник Скупштине (1953—1974) и председник Председништва (1974—1991)
.svg){kind=small}
