Рођен је 1910. године у Верју код Љубљане. За време одслужења војног рока упознао се са истакнутим комунистом Словеније Францом Лескошеком, који је на њега и његов развој имао пресудан утицај. После тога пришао је радничком покрету и примљен за члана Комунистичке партије Југославије1930. године. По партијском задатку ступио је у синдикалну организацију хришћанских социјалиста. У фабрици хартије „Количево“ постао је председник синдиката. Године 1936. организовао је успешно тромесечни штрајк у фабрици. До рата 1941, учествовао је још у многим акцијама.
Одмах после окупације, у Камничком крају створио је прве организације Ослободилачког фронта Словеније. Када му је било отежано кретање у илегалности, отишао је у Камнички партизански батаљон. Учествовао је у свим његовим борбама до 10. октобра 1941. године, када је рањен у сукобу с Немцима. Пребачен је на лечење у Љубљани у којој је Ослободилачки фронт имао добро организовану мрежу и за ту врсту помоћи партизанима.
После оздрављења, вратио се у партизане и формирао Доломитски одред поставши његов командант. Једном је његова јединица била опкољена бројним непријатељским снагама. Франц је организовао пробој на три стране ручним гранатама направљеним од авионских бомби и успео да извуче јединицу без иједног рањеника наневши непријатељу осетније губитке.
Погинуо је крајем 1942. године. На путу за Главни штаб Словеније где је био позван, наишао је на мину.