Лајош Кочиш

Лајош Кочиш
(Kocsis Lajos)
Лични подаци
Датум рођења (1947-06-14)14. јун 1947.
Место рођења Сегедин, Мађарска
Датум смрти 9. октобар 2000.(2000-10-09) (53 год.)
Место смрти Будимпешта, НР Мађарска
Држављанство мађарско
Висина 1,67 m
Маса 70 kg
Позиција Напад
Јуниорска каријера
1958 — 1960. Кинижи Мораварош
1960 — 1964. Сегед ВСЕ
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1965 — 1966. Шалготарјан 45 (21)
1967 — 1977. Хонвед Бп. 263 (91)
1977 — 1982. ФК Ђула ВШ
Репрезентативна каријера**
1969 — 1975. Мађарска 33 (7)
Тренерска каријера
1997. БКВ Елере
1998. ФК Дунакеси
Награде
Фудбал
Представљајући  Мађарска
Фудбал
Златна медаља — прво место Мексико 1968. Екипно
Сребрна медаља — друго место Минхен 1972. Екипно
** Датум актуелизовања: 27. јануар 2024.

Лајош Кочиш (мађ. Kocsis Lajos; Сегедин, 7. јун 1947 — Будимпешта, 9. октобар 2000) је био мађарски фудбалер, који је најдиуже играо за Бп. Хонвед СЕ. Био је олимпијски шампион 1968.[1] Играо је на позицији везног играча.

Каријера

Клуб

Кочиш је каријеру започео у свом родном граду Сегедину, у трећелигашу Сегеди ВСЕ. Лајош је постао прволигаш 1966. године, након што је прешао у тадашњи прволигаш Шалготарјан БТЦ. Годину дана касније, преселио се у Будимпешту да игра за Хонвед, где је провео десет година и постао један од познатијих и популарнијих мађарских фудбалера.

Кочиш се сматрао најталентованијим мађарским фудбалером још од времена Ференца Пушкаша, а неки наводе да је био чак талентованији од свог славног претходника. Ипак, није успео да испуни очекивања навијача и стручњака због свог неспортског начина живота (укључујући често и жестоко опијање), што је на крају довело до његовог избацивања из Хонведа 1977. године, упркос томе што је био један од најпопуларнијих ликова у мађарском фудбалу, обожаван како због својих високих техничких вештина, тако и због доброг смисла за хумор. Његови противници су га посебно плашили због његових слободних удараца и непредвидивог дриблинга.

Постигао је један од својих најупечатљивијих голова на бечком стадиону Пратер у квалификационој утакмици за Светско првенство 1974. против Аустрије 15. октобра 1972. Године 1975. изабран је за најбољег мађарског фудбалера године. По завршетку свог боравка у Хонведу, играо је за друголигаша Ђулаи СЕ.[2]

Репрезентација

Кочиш је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1968. и сребрну медаљу на Летњим олимпијским играма 1972.,[3] а такође је учествовао на завршном турниру Европског првенства УЕФА 1972. у Белгији. За репрезентацију Мађарске је одиграо 33 утакмице и постигао је 7 голова.

Остварења

Референце

  1. ^ „Lajos Kocsis Biography and Statistics”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 2020-04-18. г. Приступљено 2009-10-27. 
  2. ^ Лајос-кочиш-путовање-у-ноћ-95638/
  3. ^ Учешће на Олимпијадама

Спољашње везе

  • László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4.
  • Rózsaligeti László: Magyar olimpiai lexikon. Budapest: Datus. 2000. ISBN 963 00 5577 5
  • Лајош Кочиш на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
  • Лајош Кочиш на сајту National Football Teams (језик: енглески)

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!