Клеопатра VII

Клеопатра VII
Римска скулптура Клеопатре[1][2][3]
Лични подаци
Датум рођења	70. п. н. е.
Место рођења	Александрија,
Датум смрти	12. август 30. п. н. е.
Место смрти	Александрија,
Породица
Супружник	Птолемеј XIII Теос Јулије Цезар Филопатор, Птолемеј XIV, Јулије Цезар (ванбрачно), Марко Антоније
Потомство	Цезарион, Клеопатра Селена II, Александар Хелије, Птолемеј Филаделф
Родитељи	Птолемеј XII Аулет Клеопатра V
Династија	Птолемејиди
Период	51. – 10. или 12. август 30. п. н. е.. (21 годину)[4]
Претходник	Птолемеј XII
Наследник	Птолемеј XV

Клеопатра VII Теа Филопатор (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ,^[5] децембар, 70. п. н. е. или јануар, 69. п. н. е. – 12. августа, 30. п. н. е.) била је краљица хеленистичког Египта из династије Птолемејида. Она је исто тако била дипломата, поморски командант, лингвиста,^[6] и писац медицинских списа..^[7]

У пролеће 51. п. н. е. Птолемеј XII Аулет је умро и оставио краљевство својој осамнаестогодишњој кћери Клеопатри и њеном млађем брату Птолемеју XIII који је тада имао 12 година. Четири године пре своје смрти Птолемеј се са ћерком Клеопатром вратио из Рима, где је био три године у изгнанству након што је после побуне у Египту власт преузела његова ћерка Береника IV и протерала га. Када је Птолемеј вратио уз римску војну помоћ Береника је убијена.

Владала је од 51. године п. н. е. до 30. године п. н. е.

Младост

Клеопатра је рођена 69. п. н. е. у Александрији, Египат, од оца Птолемеја XII Аулета. Имала је грчко порекло и две старије сестре, Клеопатру VI и Беренику IV као и млађу сестру Арсиноју IV и два млађа брата Птолемеја XIII и Птолемеја XIV. Била је директни потомак Птолемеја I Сотера, македонског и грчког генерала у војсци Александра Великог. Клеопатрин учитељ у детињсту је био Филострат, од кога је научила грчку уметност и филозофију.

Римски цензор Марко Лициније Крас је 65. године п.н.е. пред римским Сенатом тражио да Рим анексира Птолемејски Египат, али је његов закон одбијен. Да би осигурао своју државу од сличних предлога и могућих претњи Птолемеј XII Аулет је поклањао раскошне поклоне римским државницима и конзулима, али је такво понашање довело до тога да је држава била пред банкротом и Птолемеј је морао да узме зајам од римског банкара Гаја Рабирија. 58. године п.н.е. римљани су анектирали Кипар због оптужби за пиратерију и натерали Птолемеја са Кипра, брата Птолемеја XII на изгнанство на острво Пафос, где је он извршио самоубиство. Смрт његовог брата и уступање традиционалне птолемејске територије Римљанима је нарушила већ пољуљан кредибилитет народа који је већ био бесан на њега због лошег вођења економске политике. Након тога Птолемеј XII је протеран из Египта у Италију, а са њим је кренула и Клеопатра.

Римски финансијери су били одлучни да врате Птолемеја на власт у Египат, па су убедили Аула Габиније, римског гувернера Сирије да нападне Египат и дали му новчану накнаду за то. Габиније у пролеће 55. године п.н.е. напада Египат са својом војском, претходно прошавши кроз Јудеју, где су Хасмонејци опскрбили римску војску. Под Габинијевом командом је био млади коњички официр Марко Антоније и истакао се тако што је спречио Птолемеја да побије становнике Пелозије и што је није дозволио да се уништи тело Архелоса, мужа Беренике, након што је погинуо у бици, обезбеђујући му одговарајућу краљевску сахрану. Са римском експедицијом је путовала и тада четрнаестогодишња Клеопатра. Касније је због овог похода у Риму суђено Габинију због злоупотребе овлашћења, али је после дугог суђења ослобођен. Након повратка у Египат Птолемеј је наредио да се Береника и њене присталице побију, а он је запленио њихову значајну имовину, а банкара Рабирија од кога је узео кредит кад је био пред банкротом је поставио да води финансије.

Птолемеј је умро у неком тренутку пре 22. марта 51. године п.н.е., након чега престо преузимају Клеопатра и њен млађи брат Птолемеј XIII који је тад имао 12 година. По египатском закону Клеопатра је морала имати сувладара, тако да се удала за свог млађег брата, али је убрзо избацила његово име из употребе и на свим државним документима било је написано само њено. Одмах по доласку на власт је решавала хитна питања , као што су глад настала услед ниског водостаја Нила због суша, као и безакоње које је владало међу Габинијевим војницима које је он оставио у Египту. Када је дошла на власт, Кипар и Киренаика (данашња Либија) су били изгубљени, али она никад није престала да сања о огромној моћи и још већем Египту. Наиме, Клеопатра није била пореклом из Египта јер је њена династија Птолемеја из Македоније. Као и њени преци имала је експлозивну нарав, велику страст али и непромишљеност. Колико се зна није имала других љубавника осим Јулија Цезара и Марка Антонија. Клеопатра је такође наследила и дугове оца, који су према Римској републици износили 17.5 милиона драхми.

Касније је Клеопатра дошла у сукоб са својим млађим братом који се побунио што је његово име избачено са државних докумената и што није одлучивао о државним питањима, након чега су дошли у отворен сукоб, који је резултирао грађанским ратом. Клеопатра је изгубила у борби против свог брата и била је приморана да се повуче из Александрије у област Тебе, а касније у римску Сирију како би скупила војску којом ће кренути назад у освајање Египта. Клеоатрина војска је заустављена у свом напредовању у долини Нила од стране братовљеве војске, нскон чега Клеопатрине трупе подижу логор у тој области. Након тога је Цезар позвао Клеопатру и њеног брата да распусте своје војске и помире се.

Однос Клеопатре и Цезара

Цезара је упознала на спектакуларан начин. Наиме због династичких превирања у земљи била је протерана и власт је била у рукама њеног супруга односно брата Птолемеја XIII. Међутим, Цезар је са војском дошао у Египат и наредио да се састане са Клеопатром и Птолемејем XIII. Како она није била у земљи дозволила је да се прокријумчари у тепиху и тако је одмотавањем тепиха упознала Цезара. Када је Птолемеј сазнао да је његова сестра већ дошла и упознала Цезара покушао је да подстакне становништво Александрије на побуну, али га је Цезар због тога ухапсио и успео да смири побуну пре него се распламса. Цезар је одмах био импресиониран Клеопатром и постали су љубавници. Клеопатра је била и сјајан стратег па је искористила Цезарову наклоност и веома брзо затруднела. Њему се јако свидела идеја о египатском трону па ју је чак повео у Рим. Клеопатри се није свидела посета јер је била понижена од стране римских конзервативаца. Вративши се кући обнавља пољопривреду и 23. јуна 47. године п.н.е. рађа сина Цезариона. Након Цезаровог убиства током мартовских Ида, церемоније у част бога Марса, Клеопатра се нашла у великој опасности јер Цезар у свом тестаменту није споменуо ни њу ни свог сина, већ је именовао само његовог унука Октавијана као примарног наследника.

Однос Клеопатре и Маркоа Антонија

Смрт Клеопатре Реџиналда Артура.

Политичка превирања настала после атентата на великог императора изродила су двојицу противника Марка Антонија и Октавијана који су ипак 43. године п.н.е. склопили савез познат као Други тријумвират, како би повратили ред и привели Цезарове убице правди. Клеопатра се определила за Марка па је и њега опчинила на невероватан начин. Египат је у то време био на граници колапса јер је неколико година била лоша жетва али упркос томе она је извела сјајну представу. Приредила је сјајан дочек а сама се обукла као Афродита, богиња љубави. Многи сматрају да је такав наступ био вулгаран али то је био једини начин да се задиви један женскарош, често пијаница и сам вулгаран човек. Клеопатра се приклонила Антонију пошто је он сматран најмоћнијом римском фигуром након Цезарове смрти.

Клеопатра је Марку Антонију прво родила близанце, дечака и девојчицу, Александра Хелиоса и Клеопатру Селену, а касније, у време Антонијевог похода на Парте родила му је и сина Птолемеја Филаделфа који је заједно са Цезарионом представљао њену узданицу у будућности. Са Антонијем је имала сина Александра Хелија и кћерку Клеопатру Селену II. Велики пораз који Марко Антоније доживљава од Октавијана у бици код Акцијума сломио је Клеопатру која је пала у немилост Октавијана. Онаје преговарала са Октавијаном и предлагала да њена деца наследе Египат и да Антонију буде дозвољено да живи у изгнанству у Египту понудивши Октавијану новац уз тај договор. Дуги преговори нису дали резултате и Октавијан је кренуо у инвазију на Египат 30. године п.н.е. Када су Октавијанове трупе стигле до Александрије Клеопатра је послала поруку Антонију рекавши му да ће да се убије и спали своје богатство у гробници која је била у изградњи у том тренутку. Тад је Антоније извршио самоубиство, али су његови људи који су се приклонили Октавијану спречили Клеопатру да се убије и спали благо. Кад је Октавијан ушао у Александрију заробио је троје Клеопатрине деце. Њега није занимала романса са њом већ да је у Риму покаже као тријумф, као својину.

Смрт

Клеопатра себи није могла дозволити такво понижење да буде одведена у Рим и наредила је да јој се донесе кобра у одаје. Убила се у 39. години живота угризом змије и осигурала себи бесмртност (по египатском веровању). Октавијан је био љут због овог исхода, али је ипак дозволио да се Клеопатри омогући краљевска сахрана поред Антонија у њеној гробници. Након тога Египат постаје римска провинција, а троје преживеле Клеопатрине деце, Селена, Александар и Птолемеј су послати у Рим са Октавијановом сестром Октавијом, као њиховом старатељком.

Оно што се слабо зна о њој јесте њен велики патриотизам - Египат јој је био изнад свега. Течно је говорила 9 језика и била први фараон који је говорио изворним египатским језиком, језиком народа.

Клеопатра је последњи египатски фараон.

Породично стабло

16. Птолемеј V Епифан

8. Птолемеј VIII Фискон

17. Клеопатра I

4. Птолемеј IX

18. Птолемеј VI Филометор

9. Клеопатра III

19. Клеопатра II

2. Птолемеј XII Аулет

20. Птолемеј V Епифан (=16)

10. Птолемеј VIII Фискон (=8)

21. Клеопатра I (=17)

5. Клеопатра IV

22. Птолемеј VI Филометор (=18)

11. Клеопатра III (=9)

23. Клеопатра II (=19)

1. Клеопатра VII

24. Птолемеј V Епифан (= 16)

12. Птолемеј VIII Фискон (= 8)

25. Клеопатра I (= 17)

6. Птолемеј X Александар I

26. Птолемеј VI Филометор (= 18)

13. Клеопатра III (= 9)

27. Клеопатра II (= 19)

3. Клеопатра V

28. Птолемеј VIII Фискон (=8)

14. Птолемеј IX (= 4)

29. Клеопатра III (=9)

7. Береника III

30. Птолемеј VIII Фискон (=8)

15. Клеопатра Селена I

31. Клеопатра III (=9)

Референце

1. Raia & Sebesta (2017).
2. Sabino & Gross-Diaz (2016).
3. Grout (2017b).
4. Burstein (2004), стр. xx–xxiii, 155.
5. Hölbl (2001), стр. 231.
6. Bradford (2000), стр. 13. harv грешка: више циљева (2×): CITEREFBradford2000 (help)
7. Roller (2010), стр. 1.

Литература

• Brown, Chip (јул 2011), „The Search for Cleopatra”, National Geographic, Приступљено 27. 12. 2018. 
• Grout, James (1. 4. 2017a), Basalt Statue of Cleopatra, Encyclopaedia Romana (University of Chicago), Приступљено 7. 3. 2018. 
• Grout, James (1. 4. 2017b), Was Cleopatra Beautiful?, Encyclopaedia Romana (University of Chicago), Приступљено 6. 3. 2018. 
• Mark Antony and Cleopatra, Classical Numismatic Group, 17. 5. 2010, Приступљено 25. 3. 2018. 
• Muellner, Leonard, A Poetic Etymology of Pietas in the Aeneid, Center for Hellenic Studies, Harvard University, Архивирано из оригинала 09. 04. 2018. г., Приступљено 9. 4. 2018. 
• Plutarch (1920), Plutarch's Lives, Превод: Bernadotte Perrin, Cambridge, MA: Harvard University Press (Perseus Digital Library, Tufts University), Приступљено 8. 3. 2018. 
• Radio 4 Programmes – A History of the World in 100 Objects, Empire Builders (300 BC – 1 AD), Rosetta Stone, BBC, Приступљено 7. 6. 2010. 
• Raia, Ann R.; Sebesta, Judith Lynn (септембар 2017), The World of State, College of New Rochelle, Архивирано из оригинала 06. 03. 2018. г., Приступљено 6. 3. 2018. 
• Reece, Steve (2017). „Cleopatra Couldn't Spell (And Neither Can We!)”. Ур.: Groton, Anne Harmar. Ab Omni Parte Beatus: Classical Essays in Honor of James M. May. Mundelein, Illinois: Bolchazy-Carducci Publishers. стр. 201—220. ISBN 9780865168435. LCCN 2017002236. OCLC 969973660. Приступљено 2. 9. 2018. 
• Sabino, Rachel; Gross-Diaz, Theresa (2016), Cat. 22 Tetradrachm Portraying Queen Cleopatra VII, Art Institute of Chicago, doi:10.13140/RG.2.2.23475.22560, Приступљено 6. 3. 2018. 
• Tyldesley, Joyce (6. 12. 2017), Cleopatra, Queen of Egypt, Encyclopædia Britannica, Приступљено 18. 5. 2018. 
• Walker, Susan; Higgs, Peter (2017) [2001], Portrait Head, British Museum, Приступљено 6. 3. 2018. 
• Anderson, Jaynie (2003). Tiepolo's Cleopatra. Melbourne: Macmillan. ISBN 9781876832445. 
• Ashton, Sally-Ann (2001a). „194 Marble head of a Ptolemaic queen with vulture headdress”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 217. ISBN 9780691088358. 
• Ashton, Sally-Ann (2001b). „163 Limestone head of Cleopatra VII”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 164. ISBN 9780691088358. 
• Ashton, Sally-Ann (пролеће 2002), „Identifying the ROM's 'Cleopatra'”, Rotunda: 36—39. 
• Ashton, Sally-Ann (2008). Cleopatra and Egypt. Oxford: Blackwell. ISBN 9781405113908. 
• Bivar, A.D.H. (1983). „The Political History of Iran Under the Arsacids”. Ур.: Yarshater, Ehsan. Cambridge History of Iran, Volume 3(1): The Seleucid, Parthian, and Sasanian periods. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 21—99. ISBN 9780521200929. 
• Bradford, Ernle (2000) [1971]. Cleopatra. Penguin Group. ISBN 9780141390147. 
• Bringmann, Klaus (2007) [2002]. A History of the Roman Republic (на језику: енглески). Превод: W. J. Smyth. Cambridge: Polity Press. ISBN 9780745633718. 
• Brosius, Maria (2006). The Persians: An Introduction. London & New York: Routledge. ISBN 9780415320894. 
• Burstein, Stanley M. (2004). The Reign of Cleopatra. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 9780313325274. 
• Caygill, Marjorie (2009). Treasures of the British Museum. London: British Museum Press (Trustees of the British Museum). ISBN 9780714150628. 
• Chauveau, Michel (2000) [1997]. Egypt in the Age of Cleopatra: History and Society Under the Ptolemies (на језику: енглески). Превод: David Lorton. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 9780801485763. 
• Curtius, Ludwig (1933), „Ikonographische Beitrage zum Portrar der romischen Republik und der Julisch-Claudischen Familie”, RM (на језику: German), 48: 182—243, OCLC 633408511. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• DeMaria Smith, Margaret Mary (2011). „HRH Cleopatra: the Last of the Ptolemies and the Egyptian Paintings of Sir Lawrence Alma-Tadema”. Ур.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. стр. 150—171. ISBN 9780520243675. 
• Dodson, Aidan; Hilton, Dyan (2004). The Complete Royal Families of Ancient Egypt. London: Thames & Hudson. ISBN 9780500051283. 
• Dudley, Donald (1960). The Civilization of Rome. New York: New American Library. ISBN 9781258450540. 
• Elia, Olga (1956) [1955], „La tradizione della morte di Cleopatra nella pittura pompeiana”, Rendiconti Dell'Accademia di Archeologia, Lettere e Belle Arti (на језику: Italian), 30: 3—7, OCLC 848857115. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Ferroukhi, Mafoud (2001a). „197 Marble portrait, perhaps of Cleopatra VII's daughter, Cleopatra Selene, Queen of Mauretania”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 219. ISBN 9780691088358. 
• Ferroukhi, Mafoud (2001b). „262 Veiled head from a marble portrait statue”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 242. ISBN 9780691088358. 
• Fletcher, Joann (2008). Cleopatra the Great: The Woman Behind the Legend. New York: Harper. ISBN 9780060585587. 
• Goldsworthy, Adrian Keith (2010). Antony and Cleopatra. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 9780300165340. .
• Grant, Michael (1972). Cleopatra. London: Weidenfeld and Nicolson; Richard Clay (the Chaucer Press). ISBN 9780297995029. 
• Gurval, Robert A. (2011). „Dying Like a Queen: the Story of Cleopatra and the Asp(s) in Antiquity”. Ур.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. стр. 54—77. ISBN 9780520243675. 
• Higgs, Peter (2001). „Searching for Cleopatra's image: classical portraits in stone”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 200-209. ISBN 9780691088358. 
• Holt, Frank L. (1989). Alexander the Great and Bactria: the Formation of a Greek Frontier in Central Asia. Leiden: E. J. Brill. ISBN 9789004086128. 
• Hölbl, Günther (2001) [1994]. A History of the Ptolemaic Empire. Превод: Tina Saavedra. London: Routledge. ISBN 9780415201452. 
• Hsia, Chih-tsing (2004). C.T. Hsia on Chinese Literature. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231129909. 
• Jeffreys, David (1999). „Memphis”. Ур.: Bard, Kathryn A. Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge. стр. 488—490. ISBN 978-0-415-18589-9. 
• Johnson, Janet H. (1999). „Late and Ptolemaic periods, overview”. Ур.: Bard, Kathryn A. Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. London: Routledge. стр. 66—72. ISBN 978-0-415-18589-9. 
• Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: a sourcebook. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806137414. 
• Kennedy, David L. (1996). „Parthia and Rome: eastern perspectives”. Ур.: Kennedy, David L.; Braund, David. The Roman Army in the East. Ann Arbor: Cushing Malloy Inc., Journal of Roman Archaeology: Supplementary Series Number Eighteen. стр. 67—90. ISBN 9781887829182. 
• Kleiner, Diana E. E. (2005). Cleopatra and Rome. Cambridge, MA: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 9780674019058. 
• Lippold, Georg (1936), Die Skulpturen des Vaticanischen Museums (на језику: German), 3, Berlin: Walter de Gruyter & Co., OCLC 803204281. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Meadows, Andrew; Ashton, Sally-Ann (2001). „186 Bronze coin of Cleopatra VII”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 178. ISBN 9780691088358. 
• Pfrommer, Michael; Towne-Markus, Elana (2001). Greek Gold from Hellenistic Egypt. Getty Museum Studies on Art. Los Angeles: Getty Publications (J. Paul Getty Trust). ISBN 9780892366330. 
• Pina Polo, Francisco (2013). „The Great Seducer: Cleopatra, Queen and Sex Symbol”. Ур.: Knippschild, Silke; García Morcillo, Marta. Seduction and Power: Antiquity in the Visual and Performing Arts. London: Bloomsbury Academic. стр. 183—197. ISBN 9781441190659. 
• Pratt, Frances; Fizel, Becca (1949), Encaustic Materials and Methods, New York: Lear Publishers, OCLC 560769. 
• Preston, Diana (2009). Cleopatra and Antony: Power, Love, and Politics in the Ancient World. New York: Walker and Company. ISBN 9780802717382. 
• Pucci, Giuseppe (2011). „Every Man's Cleopatra”. Ур.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. стр. 195—207. ISBN 9780520243675. 
• Roller, Duane W. (2003). The World of Juba II and Kleopatra Selene: Royal Scholarship on Rome's African Frontier. New York: Routledge. ISBN 9780415305969. 
• Roller, Duane W. (2010). Cleopatra: a biography. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780195365535. 
• Rowland, Ingrid D. (2011). „The Amazing Afterlife of Cleopatra's Love Potions”. Ур.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. стр. 132—149. ISBN 9780520243675. 
• Royster, Francesca T. (2003). Becoming Cleopatra: The Shifting Image of an Icon. New York: Palgrave MacMillan. ISBN 9781403961099. 
• Sartain, John (1885), On the Antique Painting in Encaustic of Cleopatra: Discovered in 1818, Philadelphia: George Gebbie & Co., OCLC 3806143. 
• Schiff, Stacy (2011). Cleopatra: A Life. UK: Random House. ISBN 9780753539569. 
• Skeat, T. C. (1953), „The Last Days of Cleopatra: A Chronological Problem”, The Journal of Roman Studies, 43: 98—100, JSTOR 297786, doi:10.2307/297786. 
• Southern, Patricia (2014) [1998]. Augustus (2nd изд.). London: Routledge. ISBN 9780415628389. 
• Southern, Patricia (2009) [2007]. Antony and Cleopatra: The Doomed Love Affair That United Ancient Rome and Egypt. Stroud, Gloucestershire: Amberley Publishing. ISBN 9781848683242. 
• Varner, Eric R. (2004). Mutilation and Transformation: Damnatio Memoriae and Roman Imperial Portraiture. Leiden: Brill. ISBN 9789004135772. 
• Walker, Susan (2004). The Portland Vase. British Museum Objects in Focus. British Museum Press. ISBN 9780714150222. 
• Walker, Susan (2008), „Cleopatra in Pompeii?”, Papers of the British School at Rome, 76: 35—46; 345—8, JSTOR 40311128. 
• Walker, Susan (2001). „324 Gilded silver dish, decorated with a bust perhaps representing Cleopatra Selene”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 312-313. ISBN 9780691088358. 
• Walker, Susan; Higgs, Peter (2001). „325 Painting with a portrait of a woman in profile”. Ур.: Walker, Susan; Higgs, Peter. Cleopatra of Egypt: from History to Myth. Princeton, N.J.: Princeton University Press (British Museum Press). стр. 314-315. ISBN 9780691088358. 
• Whitehorne, John (1994). Cleopatras. London: Routledge. ISBN 9780415058063. 
• Woodstra, Chris; Brennan, Gerald; Schrott, Allen (2005). All Music Guide to Classical Music: The Definitive Guide to Classical Music. Ann Arbor, MI: All Media Guide (Backbeat Books). ISBN 9780879308650. 
• Wyke, Maria; Montserrat, Dominic (2011). „Glamour Girls: Cleomania in Mass Culture”. Ур.: Miles, Margaret M. Cleopatra : a sphinx revisited. Berkeley: University of California Press. стр. 172—194. ISBN 9780520243675. 
• Bradford, Ernle Dusgate Selby (2000). Cleopatra. Penguin Group. ISBN 9780141390147. 
• Flamarion, Edith (1997). Cleopatra: The Life and Death of a Pharaoh. "Abrams Discoveries" series. Превод: Bonfante-Warren, Alexandra. Harry Abrams. ISBN 9780810928053. 
• Foss, Michael (1999). The Search for Cleopatra. Arcade Publishing. ISBN 9781559705035. 
• Fraser, P.M. (1985). Ptolemaic Alexandria. 1—3 (reprint изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198142782. 
• Lindsay, Jack (1972). Cleopatra. New York: Coward-McCann. OCLC 671705946. 
• Nardo, Don (1994). Cleopatra. Lucent Books. ISBN 9781560060239. 
• Pomeroy, Sarah B. (1984). Women in Hellenistic Egypt: from Alexander to Cleopatra. New York: Schocken Books. ISBN 9780805239119. 
• Southern, Pat (2000). Cleopatra. Tempus. ISBN 9780752414942. 
• Syme, Ronald (1962) [1939]. The Roman Revolution. Oxford University Press. OCLC 404094. 
• Volkmann, Hans (1958). Cleopatra: a Study in Politics and Propaganda. T.J. Cadoux, trans. New York: Sagamore Press. OCLC 899077769. 
• Weigall, Arthur E. P. Brome (1914). The Life and Times of Cleopatra, Queen of Egypt. Edinburgh: Blackwood. OCLC 316294139. 

Спољашње везе

• Ћерка Бога Сунца („Вечерње новости“, 9. август 2009)
• Клеопатра, први тајкун у историји („Прес“, 28. новембар 2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2010)
• Ancient Roman depictions of Cleopatra VII of Egypt, at YouTube
• Cleopatra on In Our Time at the BBC. (listen now)
• Cleopatra (1852), a Victorian children's book by Jacob Abbott, Project Gutenberg edition
• "Mysterious Death of Cleopatra" at the Discovery Channel
• Cleopatra VII at BBC History
• Cleopatra VII at Ancient History Encyclopedia
• Eubanks, W. Ralph. (1 November 2010). "How History and Hollywood Got 'Cleopatra' Wrong". National Public Radio (NPR) (a book review of Cleopatra: A Life, by Stacy Schiff).
• Jarus, Owen (13 March 2014). "Cleopatra: Facts & Biography". Live Science.
• Watkins, Thayer. "The Timeline of the Life of Cleopatra Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2021)." San Jose State University.
• Draycott, Jane (22 May 2018). "Cleopatra's Daughter: While Antony and Cleopatra have been immortalised in history and in popular culture, their offspring have been all but forgotten. Their daughter, Cleopatra Selene, became an important ruler in her own right". History Today.