Теба (стгрч.Θῆβαι [Thēbai], позната и као грч.Διόσπολις [Diospolis]) – „Небески град“, пандан древном египатскомniwt – „Град“ и niwt-rst – „Јужни град“) је био град у старом Египту, који се налазио на месту данашег Луксора, 725 km од Каира, на источној обали Нила.
Теба је била седиште тебанске тријаде: Амона, Мут и Консуа и називана је до краја Новог царства – „Амонов град“ (niwt-imn). Стари Грци су град звали Διόσπολις односно – „Зевсов град“, а разлог је што су поистовећивали Амона са Зевсом. Како би га разликовали од других градова истог имена додали су му и μεγάλη („велики“). Римљани су му дали име Diospolis Magna.
Теба је била јужни центар старог Египта. Заузимала је веома погдан географски положај, на раскрсници важних трговачких путева, који су Египат спајали са Нубијом, одакле су долазили злато, слонова кост и робови. Други важан пут водио је до обале Црвеног мора, према Синају, где су се налазили рудници бакра. Трећи пут водио је ка југу, према земљи Пунт. Изграђена је углавном на алувијалним равницамадолине Нила која прати велику кривину Нила. Као природни исход, град је положен у правцу североисток-југозапад паралелно са савременим речним каналом. Теба је имала површину од 93 km2 (36 sq mi) која је обухвата делове Тебанских брда на западу који кулминирају у светом ал-Курну на надморској висини 420 m (1.380 ft). На истоку лежи планинска источна пустиња са својим вадисима који се уливају у долину. Значајан међу овим вадијима је Вади Хамамат у близини Тебе. Коришћен је као копнени трговачки пут до обале Црвеног мора. Вади Хамамат је био примарни трговачки пут који је повезивао Египат са Црвеним морем још од преддинастичких времена.[8] Урук цивилизација је пренета у Египат дуж овог коридора. Сматра се да се главни град Прве династије, Тинис из тог разлога налазио у истом региону као и Теба. Оба града су се налазила на раскрсници путева у Горњем Египту између Нила у правцу север-југ и Сарахан каварванских путева који су се повезивали са поморским рутама Црвеног мора преко Вади Хамамата у правцу исток-запад. Вади ел-Хол се такође налази у близини Тебе.[9] Чини се да натписи на стенама у долини показују најстарије примере фонетског алфабетског писања откривене до данас..[10] Ова долина је повезивала Тебу са оазом у западној пустињи. Значајан је по првом натпису на прото-синатском алфабету, који се појавио убрзо након што је Теба постала престоница Египта.
Према Џорџу Моделском, Теба је 2000. године пре нове ере имала око 40.000 становника (у поређењу са 60.000 у Мемфису, највећем граду на свету у то време). До 1800. године п. н. е., становништво Мемфиса се смањило на око 30.000, што је Тебу учинило највећим градом у Египту у то време.[12] Историчар Ијан Морис је проценио да је до 1500. године п. н. е. Теба можда постала највећи град на свету, са популацијом од око 75.000, положај који је држала до око 900. године п. н. е., када ју је надмашио Нимруд (између осталих).[13]
Економија
Археолошки остаци Тебе пружају упечатљиво сведочанство о египатској цивилизацији на врхунцу. Грчки песник Хомер величао је богатство Тебе у Илијади, књига 9 (око 8. века п. н. е.): „... у египатској Теби сијају гомиле скупоцених ингота, Теби са стотину капија.”[14][15]
Култура
У Теби се обележавало више од шездесет годишњих фестивала. Највећи фестивали међу њима, према Едфу географском тексту, били су: Лепа гозба Опет, Хојак (Фестивал), Фестивал I Шемуа и Фестивал II Шемуа. Још једна популарна прослава била је Лепи фестивал долине који је налик на Ноћ вештица.[16]
Историја
Доба Средњег царства
Мемнонови колосиХрам у Луксору
Средње царство је период мира и враћања на узоре и традицију Старог царства. Јавља се нова спољна политика. Неки аутори сматрају да је улога и статус краља мања него раније.
Током Једанаесте династије имена свих владара Тебе почиње са Ментухотеп. У овом периоду опада уметничка продукција, културни импулс намеће престоница, формирају се уметничке радионице у престоници које не утичу на радионице у провинцији, јачају локални обичаји...
Јавља се и нови тип гробница, гробнице у стени, првенствено за приватна лица (У Бени Хасану је откривено 39 гробница у стени), као и нови тип храма. Пример је храм Ментухотепа Небхепет Реа у Деир ел Бахарију, који је комбинација гробнице у стени и пирамиде.
Оснивач Дванаесте династије је Аменемхет I, који престоницу из Тебе премешта у област Фајума где оснива нови град Аменемхет Итауи, чије име значи онај који држи две земље.
Промене се дешавају током владавине Аменхотепа IV који мења име у Ехнатон, врши реформу религије и сели престоницу у Ахетатон односно Тел ел Амарну, што доводи до великог отпора табанског свештенства. У време владавине Тутанкатона, који мења име у Тутанкамон, престоница поново постаје Теба.
Рамзес II је преместио престоницу из Тебе у новоизаграђени Пер-Рамзес у делти Нила.
Тебанску некрополу чини неколико важних локалитета, то су гробнице владара Једанаесте династије, које се називају саф гробнице (саф на арапском значи ред, низ), гробнице владара Седамнаесте династије, гробнице владара Осамнаесте династије налазе се у долини краљева. Ова долина се дели на западну (гроб Аменофиса I) и источну долину у којој се налазе 62 гроба, од којих је последњи Тутанкамонов).
^Huddlestun, John R. “Nahum, Nineveh, and the Nile: The Description of Thebes in Nahum 3:8–9.” Journal of Near Eastern Studies, vol. 62, no. 2, 2003, pp. 97–98.
^Boundless. „Ancient Egyptian Trade”. Boundless World History. Приступљено 14. 11. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hall, H. R. (Harry Reginald) (22. 12. 2015). The ancient history of the Near East : from the earliest times to the battle of Salamis. Oxon. ISBN978-1-317-27164-2. OCLC933433562.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Baikie, James (29. 3. 2018). Egyptian antiquities in the Nile Valley : a descriptive handbook. Abingdon, Oxon. ISBN978-1-351-34406-7. OCLC1030993159.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Ancient Thebes with its Necropolis”. UNESCO World Heritage Centre. United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organization. Приступљено 7. 9. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bernd Fitzner, Kurt Heinrichs, and Dennis La Bouchardiere, "Weathering damage on Pharaonic sandstone monuments in Luxor-Egypt," Building and Environment, 38 (2003): 1089.
Mansour Boraik (2017). „The Sphinxes Avenue Excavations to the East Bank of Luxor”. Sustainable Conservation and Urban Regeneration. Sustainable Conservation and Urban Regeneration. Research for Development. стр. 7—31. ISBN978-3-319-65273-3. doi:10.1007/978-3-319-65274-0_2.
.jpg)
