Карл Август Петер Корнелијус (нем. Carl August Peter Cornelius; Мајнц, 24. децембар 1824[1] — Мајнц, 26. октобар 1874[1]) био је немачки композитор и музички критичар, стриц сликара Петера Јозефа фон Корнелијуса.
Карл Август Петер Корнелијус је рођен 24. децембра 1824. године у Мајнцу који у то време био део Великог војводства Хесен у саставу Немачке конфедерације.[1][2]
У почетку глумац, па виолиниста у позоришном оркестру у Мајнцу, преселио се касније у Берлин код свог стрица, тада већ познатог сликара Петера Јозефа фон Корнелијуса.[3] У Берлину је од 1844. до 1846. године учио композицију код С. В. Дена. Године 1851, писао је запажене музичке критике у берлинским часописима Echo и Modespiegel. Стричевим посредовањем упознао је и Франца Листа те се придружио његовом кругу у Вајмару, где је живио од 1853. до 1858. године.[3] Тих година Лист је извео Корнелијусово ремек-дело, комичну оперу „Багдадски берберин” (нем. Der Berbier von Bagdad). Због закулисних сплетака изведба се претворила у скандал, ради којег је Лист дао оставку на своје дужности у Вајмару и нешто касније напустио тај град. У периоду од 1859. до 1864. године Корнелијус је живио у Бечу, а затим се преселио у Минхен. У Минхену је предавао реторику и композицију на Високој музичкој школи.
Изразити вокални композитор, Корнелијус је најбоље од себе дао у делима за музичко позориште и у соло-песмама. Његов „Багдадски берберин”, духовит и лирски изворан, свакако је једна од најуспешнијих немачких комичних опера пре Вагнерових „Мајстора певача из Нирнберга” (нем. Die Meistersinger von Nürnberg). У минијатурама за глас и клавир Корнелијус је нашао лични израз интимне љупкости и помало наивне ведрине. Његово најпопуларније дело те врсте је збирка „Weihnachtslieder”. Текстове за своје композиције често је сам писао очитујући много песничког талента.
Карл Август Петер Корнелијус је преминуо у родном Мајцу 26. октобра 1874. године, који је тада био у саставу Немачког царства, у својих непуних 50 година.[1][2]
Свеукупна Корнелијусова дела објавило је предузеће Breitkopf & Hartel у V тома (1905—1906).[4] Исто предузеће издало је и уметникове књижевне радове, укључујући и препеве (у IV тома).[5] Године 1874, објављена кратка Корнелијусова аутобиографија.
Бројне соло-песме, међу њима циклуси: