Илзе Хес |
|---|
| Име по рођењу | Илзе Прел |
|---|
| Датум рођења | (1900-06-22)22. јун 1900. |
|---|
| Место рођења | Хановер |
|---|
| Датум смрти | 7. септембар 1995.(1995-09-07) (95 год.) |
|---|
| Место смрти | Лилинтал |
|---|
| Образовање | Универзитет у Минхену |
|---|
| Супружник | Рудолф Хес (1927—1987) |
|---|
Илзе Хес (нем. Ilse Hess; Хановер, 22. јун 1900 — Лилинтал, 7. септембар 1995) била је супруга Рудолфа Хеса.[1] После Другог светског рата је постала позната књижевница.
Породица
Пореклом је из националистичке конзервативне породице. Била је једна од три ћерке богатог лекара и доктора Фридриха Прела и његове супруге Елзе. Отац јој је убијен у мају 1917. током Првог светског рата. Мајка јој се тада удала за уметника Карла Хорна, директора Музеја уметности у Бремену.[2]
Љубавна веза с Рудолфом Хесом
Рудолфа Хеса је упознала у априлу 1920. у Минхену. Била је једна од првих жена која је студирала на Универзитету Лудвиг Максимилијан из Минхена.[3] Године 1921. се први пут придружила Нацистичкој партији,[4] а поново се придружила 1925. након што је партија забрањена.[3] Од почетка јој се допадао Хес, али он није желео да ступи у везу са њим. Упознала га је са Адолфом Хитлером, који је волео да буде у друштву добростојећих дама. Хитлер је подстакао њихово венчање, који је одржано 20. децембра 1927. у Минхену. Био је кум њиховог детета Волфа Рудигера Хеса, који је рођен 18. новембра 1937. Са сином се преселила у Бад Хинделанг.[3]
После рата
Као и све супруге ратних злочинаца осуђених или погубљених током Нирнбершког процеса, ухапшена је 3. јуна 1947. и пребачена у логор за интернације. Пуштена је 24. марта 1948. и тада се настанила у Алгоу, где је 1955. отворила пансион.[3] Била је националсоцијалиста.[1] До своје смрти је остала лојална Хитлеру и његовим ставовима и подржавала је Stille Hilfe након рата.[3] Године 1952. је објавила књигу England – Nürnberg – Spandau. Одржавала је преписку, између осталих, са Винифредом Вагнер, која је такође наставила да се диви Хитлеру.[3]
Публикације
- Ein Schicksal in Briefen. Leoni am Starnberger 1971. (више од 40 издања).
- Antwort aus Zelle 7. Leoni am Starnberger, 1967.
- England – Nürnberg – Spandau. Leoni am Starnberger, 1967.
- Gefangener des Friedens – Neue Briefe aus Spandau. Leoni am Starnberger, 1955.
Референце
