Звонимир Вучковић

Звонимир Вучковић
Прањани, 1. август 1944. Генерал Дража Михаиловић и капетан Звонко Вучковић. Непосредно после овог, девет дана касније, Вучковић ће, као официр за везу са Савезницима, одлетети за Италију
Лични подаци
Пуно имеЗвонимир Пркић
НадимакФеликс
Датум рођења(1916-07-06)6. јул 1916.
Место рођењаБијељина, Аустроугарска
Датум смрти21. децембар 2004.(2004-12-21) (88 год.)
Место смртиОхај, САД
Војна каријера
ЧинКапетан
Учешће у ратовимаДруги светски рат

Звонимир Звонко Вучковић (Бијељина, 6. јул 1916Охај, 21. децембар 2004) био је југословенски официр хрватског порекла, поручник у Краљевој гарди Југословенске војске и командант Првог равногорског корпуса Југословенске војске у Отаџбини за време Другог светског рата. Године 1942. проглашен је за војводу таковског, а био је један од водећих личности покрета генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Јуна 1944. године, послат је као Михаиловићев делегат са аеродрома у Прањанима у Италију, са задатку да издејствује савезничку помоћ четницима, у чему није успео. Послe рата је остао у емиграцији и био активан у емигрантским друштвима, а био је члан Српске књижевне задруге и Друштва српско-јеврејског пријатељства.

Биографија

Рођен је средином Првог светског рата у Бијељини, која се налазила у сасатаву Аустроугарске. Потицао је из хрватске породице, од оца Петра Пркића и мајке Анке. Отац му је био родом из Вареша, а мајка Далматинка из Макарске. Они су се из пасивних крајева доселили у плодну Семберија. У браку који је трајао пет година имали су двоје деце — сина Звонимира и ћерку Мирјану. Петар је отворио књижару од које је живела цела породица, али је 1920. умро од туберкулозе, којој у то време није било лека. Мајка Анка је у својој двадесет и четвртој години остала удовица са двоје деце и много крупних дугова који су се гомилали, како због Петровог боловања, као и због књижаре коју је он отворио у Бијељини.

Крајем 1921. Звонкова мајка Анка се упознала са потпуковником Александром Вучковићем, родом из Врања, који је у књижари свакодневно куповао новине. Од љубави на први поглед за непуних годину дана стигли су пред олтар. Године 1923. Вучковић је добио премештај у Котор, где се са њим преселила и Анка и њено двоје деце. У Котору су живели пуне четири године и ту је Звонко завршио основну школу и ту му родила полусестра Јелисавета.

Очух му је 1927. добио нову прекоманду у Билећи, са задатком да учествује у формирању нове подофицирску школу. Током три године боравка у Билећи, овде му је од запаљења мозга умрла млађа сестра. Мајка Анка, која је била у поодмаклој трудноћи, тешко је поднела ту вест али је крајем 1927. донела на свет сина Мицка. Године 1930. Александар Вучковић је премештен у Загреб.

Са навршених петнаест година Звонко је 1. октобра 1931. примљен у Београду у Војну академију са 61. класом која је бројала три стотине питомаца из свих делова Југославије. Након пет година октобра 1936. завршио је са још 251 питомцем 61. класу Ниже школе Војне академије и произведен у чин потпоручника. Усвојена му је молба да служи у Загребу, где су му живели родитељи. Распоређен је у 30. артиљеријски пук „Краљевић Томислав“, који се састојао од четири батерије од којих је свака имала четири пољска топа. У мирно доба пук је бројао око шесто војника и триста коња. Звонко је био одређен за водника четврте батерије и главна дужност му је била да учи регруте како да гађају из топова и како да јашу коње у запрези.

После шест година запостављања, због тога што се противио шестојануарској диктатури, Звонков очух је положио испит и произведен у чин пешадијског бригадног генерала и премештен у Вараждин. Звонко је у исто време премештен на дужност у Војногеографски институт у Београду. Ту је у следећих шест месеци, у тврђави на Калемегдану, завршио топографски курс са групом од тридесет млађих официра. После курса био је упућен на практичне радове, прво на северну, а онда на западну границу, где је југословенска војска правила одбрамбена утврђена. У зору 5. септембра 1939. умро му је очух Александар у војној болници у Петроварадину.

Септембра 1939, у исто време када му је умро очух, Хитлер и Стаљин напали су Пољску и тиме изазвали Други светски рат. Звонко је одмах после погреба, поднео молбу за премештај у Београд и брзо добио одобрење на новоодређену дужност у коњички дивизион артиљеријског пука Краљеве гарде, где био нераздвојан са својим класним друговима са Војне академије Момчилом Смиљанићем и Савом Конвалинком.

Тројни пакт и бекство у Грчку

Када је 9. марта 1941. Момчило сазнао, од свог брата Милоја Смиљанића, који је био помоћник министра иностраних дела Александра Цинцар-Марковића, да Краљевина Југославија намерава да приступи Тројном пакту и да нема друге алтернативе. Класни другови, официри Краљеве гарде Момчило, Сава и Звонко, као противници проосовинске политике, испланирали су бекство у Краљевину Грчку са жељом да се пријаве у грчку војску као добровољци и боре против фашистичке Италије.

Поручник Вучковић је са своја два друга је илегално прешао југословенско-грчку границу 15. марта 1941. године. После преласка границе, кренули су у правцу грчке карауле, након чега су грчки стражари обавестили своје претпостављене о доласку југословенских официра. Касније је стигао грчки обавештајни официр капетан Куцагарис који их је спровео у Штаб Друге армије у Солуну, где су остали четири дана, после чега су се упутили у Атину у грчку Врховну команду, где су одмах по доласку поднели молбу за пријем у добровољце.

Дана 25. марта 1941. Југославија је приступила Тројном пакту. Међутим, после два дана, група југословенских официра, иза којих је стајала енглеска обавештајна служба, извела је војни пуч, збацила Владу и довела малолетног краља Петра II на власт. Због новонастале ситуације, Вучковић је са своја два друга напустио Атину и кренуо назад за Београд.[1]

Априлски рат

Дана 6. априла 1941. Хитлер је напао Југославију и Грчку. У Београд су стигли после бомбардовања и на лицу места затекли ужас разрушеног града. Вучковић се придружио својој јединици у јужном Банату, чији је ратни распоред био петнаестак километара удаљен од Панчева, око села Војловица. Банатска кампања трајала је три дана, после чега су добили наређење да се повуку на десну обалу Дунава.

Први пут су осмотрили непријатељску моторизовану колону на друму испред Лазаревца, али пре него што су напунили топове из Штаба је дошло наређење да не отварају паљбу, већ да се из тактичких разлога повуку према манастиру Боговађи. Дана 16. априла, стигло им је ново обавештење из Штаба да је са непријатељем закључено примирје.

Равна гора

Поручник Вучковић успео је да избегне заробљавање и увратио се у Београд, где је 23. јуна 1941. од свог класног друга Владимира Николића сазнао да преко илегалне Команде Београда има везу са Михаиловићевим штабом. Николић је обавестио Звонка, да је покрет отпора почео да се организује почетком маја 1941. негде на простору између Рудника и Сувобора. Група официра, подофицира и војника Југословенске војске, међу којима је генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић био је најстарији по чину, одбила да призна капитулацију и пребацила се са планина источне Босне, преко Дрине у западну Србију, са намером да продужи отпор. Вучковић је затражио од Николића да му да одмах везу са Михаиловићем како би кренуо у шуму да се бори против окупатора. После примљених инструкција Вучковић је тајним каналима стигао на Равну гору 27. јуна 1941. и ставио се на располагање пуковнику Михаиловићу.

Почетком септембра 1941. Михаиловић је издао наређење поручнику Вучковићу да у Таковском срезу образује један самосталан одред, након чега је он са десет бораца утишао у правцу Такова. За шеснаест дана успешно је извршио регрутовање добровољаца у селима Брајићи, Теочин, Брезна, Прањани, Брусница, Грабовица, Луњевици, Јабланица итд. По успешно обављеном послу, Таковски војно-четнички одред од око 150 бораца приказао је Михаиловићу у селу Брајићи.

Устанак

Договор о нападу на Немце у Горњем Милановцу постигнут је на састанку између четника и партизана у селу Луњевици. Вучковић је на састанку са партизанима, постављен за команданта ове четничко-партизанске акције против Немаца, а партизански вођа, учитељ Милан Ракић за његовог заменика. За почетак напада на Горњи Милановац одређен је 28. септембра 1941. у три сата ујутру. Звонков Таковски четнички одред успешно је ликвидирао немачко стражарско упориште у кафани на ивици вароши и том приликом су заробили дванаест Немаца. Партизанска главнина није имала среће, Немци из школе приметили су партизане како се брисаним простором привлаче према утврђеној школи и засули су их ватром и приковали за земљу. Четници су им притекли у помоћ отварајући паљбу на Немце. После извесног времена, поручник Вучковић је понудио опкољеним Немцима да се предају, што су они и прихватили. Том приликом заробљено је око стотинак Немаца, који су касније спроведени на Равну гору.

Таковски четнички одред под командом Вучковића учествовао је у борбама за ослобођење Чачка 30. септембра и 1. октобра 1941. године. Одред је пред сам напад на Чачак бројао око 200 бораца и поседовао десет пушкомитраљеза заробљених од Немаца. Напад на Немце у Чачку наредио је пуковник Михаиловић, 29. септембра 1941. одредивши за команданта операције капетана Јована Дерока. Тог дана Дероко је са Равне горе сишао у тек ослобођен Горњи Милановац, а затим је заједно са поручником Вучковићем и његовим одредом продужио према Чачку. Дероко и Вучковић присуствовали су на састанку официра у селу Прељина ујутру 30. септембра 1941. на коме је направљен план напада на Немце у Чачку. Таковски четнички одред је током 30. септембра 1941. учествовао са осталим четничким одредима у борбама против Немаца са циљем затварања свих прилаза граду, а предвече су опколили Чачак. Око 21 час четници су кренули у свеопшти напад на град. Око два часа прегазили су Западну Мораву и ударили Немце са чела. Око седам часова ујутру 1. октобра 1941. ослобођен је Чачак, а Немци. који су претходно пробили четнички обруч, отпочели су повлачење према Краљеву. Поручник Вучковић са својим одредом наставио је да напада Немце, који су одступали под борбом, а Током три немачка авиона су бомбардовале и митраљирале четнике који су их гонили до Краљева.

Качерски одред, којим је командовао мајор Миодраг Палошевић и Таковски одред добили су 3. октобра 1941. наређење од пуковника Михаиловића да из Груже и са Рудникa спречавају немачке покушаје да се из Крагујевца и Тополе пробију на ослобођену територију. Делови Вучковићевог Таковског четничког одреда, Мајданска чета под командом наредника Славка Цветића напала је Немце у Страгарима у ноћи између 3. и 4. октобра 1941. и током краће борбе натерала целу посаду од око 50 Немаца на предају. Поручник Вучковић је у рану зору 4. октобра извршио преглед заробљених Немаца и наредио нареднику Цветићу да их спроведе на Равну гору. Таковски одред је за кратко време заробио две комплетне немачке посадне чете, једну у Горњем Милановцу, а другу у Страгарима. Због ова два случаја, Врховни заповедник немачких окупационих снага у Србији генерал Франц Беме издао је наредбу својим јединицама у којој забрањује вођење преговора са устаницима и предају истим. Ова наредба је значила да немачки војници у Србији треба да се боре до последњег метка.

Поручник Вучковић је свој Таковски одред распоредио испред варошице Рудник и затворио пут којим би Немци из правца Тополе могли да покушају пробој у ослобођени део Шумадије. Немачки батаљон, ојачан паром борних кола, кренуо је из Тополе са циљем ослобођења немачких војника заробљених у Страгарима. Немачка колона приближила се положајима Таковског одреда испред Рудника поподне 4. октобра 1941. године. Вучковић је наредио плотунску ватру по непријатељу, после чега се развила борба. Немци су се брзо прибрали и отпочели артиљеријски напад, који је био без успеха јер су гранате пребацивале четничке положаје. Током ноћи су и четници и Немци остали на својим положајима. Око пет часова ујутру, Немци су кренули у нов напад и приморали четнике на повлачење у Рудник. Четници заштићени зидинама кућа са ивице вароши су дејствовали по немачкој пешадији која је наступила брисаним простором и претрпела знатне губитке. Немци, поново застају и употребљавају артиљерију, чије хаубице бомбардују Рудник. Немачка колона која је кренула из Крагујевца пробила се у Горњи Милановац и наступила према варошици Рудник, терајући испред себе групу цивила као таоце. Таковски одред, који се нашао између две непријатељске колоне, одлучио се на повлачење. Вучковић у немачку позадину шаље три тројке под командом каплара Будимира Обрадовића, које у ноћи између 5. и 6. октобра успевају да са завежљајима бомби униште гусенице на два немачка борбена оклопна возила испред варошице Рудник. Немци су опљачкали и спалили Горњи Милановац и Рудник. Обе немачке колоне напустиле су Рудник у зору 6. октобра, остављајући два оштећена оклопна возила, а четници су поново заузели Горњи Милановац и Рудник. Ова оклопна возила су четници оправили и користили у нападу на Немце у Краљеву.

Немачка колона ојачана тенковима и артиљеријом кренула је из Крагујевца у рану зору 14. октобра 1941. терајући групу цивила испред себе као живи штит. Четници су примили борбу већ код села Драча, када је погинуо поручник Благоје Стојанчевић. Немци су наставили са напредовањем, али су четници поново примили борбу код села Баре, када су успели да униште део немачке батерије. Нови напад Немаца отпочео је у рану зору 15. октобра 1941. када су Гледићки и Гружански четнички одред примили борбу у пределу Малог Врха и села Видићи. Тада је погинуо командант Гледићког четничког одреда поручник Миша Мојсиловић.

Као тежиште одбране Горњег Милановца, мајор Палошевић је изабрао доминирајућу косу звану „Рапај Брдо“, са које се десетак километара источно од Горњег Милановца контролише прилаз граду. На Рапај Брду се Таковски четнички одред, под командом Вучковића, укопао у плитке ровове, очекујући наступ немачке колоне из правца Крагујевца. По инструкцијама капетана Јоже Певеца из Врховне команде, Вучковић је наредио да се авионске бомбе заплењене у Чачку поставе у плитке јаме на сред пута испод Рапај Брда. Један крај жице четници су везали за упаљач бомбе, а други крај држао је скривен војник двадесет метара даље. Када су немачки тенкови наишли на минирани део пута, каплар Раде Живановић из Таковског одреда повукао је жицу и том приликом уништио два тенка, али је на том задатку погинуо.

Таковски одред примио је борбу, која се затим развила са обе стране друма на Рапај Брду. Таковски одред је кренуо у јуриш и натерао немачко десно крило да одступи. Немци су кренули у противнапад, после чега су четници претрпели знатне губитке и били приморани на повлачење тучени артиљеријом и дејством јаке митраљеске ватре. Таковски одред је поставио одбрану према Равној гори, а Гледићки и Гружански одред су наставили са нападима на дугу немачку колону. На два километра од Горњег Милановца у селу Неваде, два су се немачка тенка заглавила у блату чије су их посаде напустиле пред четничким јуришом. Четници су и ова два тенка оспособили и упутили на фронт у Краљеву. Немци су ушли у Горњи Милановац, опљачкали и поново спалили град. Немцима је било потребно два дана да из Крагујевца дођу у Горњи Милановац. У знак одмазде за губитке које су им четници нанели 14. и 15. октобра, за 10 погинулих и 26 рањених, Немци су стрељали велики број српских цивила.

Спорадични сукоби између четника и партизана нагло су учестали крајем октобра 1941. године. Када је новембра 1941. избио грађански рат између четника и партизана, Вучковић је разочаран развојем у покрету отпора напустио команду, али је 1. децембра преузео команду свог одреда. Током зиме 1941/42. у својој зони одговорности у таковском крају, старао се о безбедности Драгољуба Михаиловића, штитећи га од немачких потера, све до његовог одласка у Црну Гору.[2]

Приликом реорганизације Југословенске војске у отаџбини, у јесен 1942. Звонимир Вучковић је унапређен у чин капетана и постављен за команданта Првог равногорског корпуса и одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Тада је поред Такова и Драгачева добио још два среза под своју оперативну надлежност Пожешки и Трнавски. Као командант Првог равногорског корпуса имао је у лето 1944. кључну улогу у операцији Ваздушни мост, највећој акцији спашавања савезничких снага иза непријатељских линија у Другом светском рату у Европи.

Приликом одржавања Конгреса у селу Ба, јануара 1944. Михаиловић је организацију збора народних представника из цела земље поверио Вучковићу. Око две хиљаде војника из Качерског и Таковског среза су вршили непосредно осигурање конгреса на густо поседнутим башким бреговима. Августа 1944. послат у Бари да се придружи мисији Живка Топаловића са циљем да заступа четничку страну код западних Савезника. Њихова мисија је остала неуспешна јер Савезници нису желели да помогну четницима.[3]

Исељеништво

Након рата, пребацио се у Француску, а потом у Сједињене Државе Америке, где је радио инжењерске послове у металској индустрији. Између 1952. и 1956. био је члан уређивачког одбора листа Демократска мисао, на чијем је челу био Адам Прибићевић. Сарађивао је и у листовима Глас канадских Срба и Наша реч, Десимира Тошића. Од 1966. биран је за члана Главног одбора савеза Ослобођење, као и члана Друштва српско-јеврејског пријатељства.

Вучковићева прва књига Сећања из рата добила је, од стране Удружења српских писаца и уметника у Лондону, награду „Слободан Јовановић” као најбоља књига објављена у 1977. години. Године 1980. објавио је другу књигу Од отпора до грађанског рата. У новембру 2000. постао је члан Српске књижевне задруге.[4]

Преминуо је на дан када је Скупштина Србије усвојила Закон о изједначавању права припадника партизанског и равногорског покрета 21. децембра 2004. године. Његова заоставштина поклоњена је Народном музеју у Чачку.[4]

Његова супруга Анка била је ћерка дипломате Милоја Смиљанића, рођеног брата његовог школског друга Момчила Смиљанића и партизанског проте Милана Смиљанића са Златибора.

Одликовања

Референце

  1. ^ Milovanović 1983a, стр. 325.
  2. ^ Milovanović 1983a, стр. 238.
  3. ^ Tomasevich 1975.
  4. ^ а б Тимотијевић, Милош. „Заоставштина капетана Звонимира Вучковића”. Народни музеј у Чачку. 
  5. ^ Тимотијевић, Милош (2015). „Звонимир Звонко Вучковић (1916-2004): Биографија, документа, сећања” (PDF). Зборник радова Народног музеја. XLV: 186—187. 

Литература

Спољашње везе

Read other articles:

Instituto de Biociências Instituto de Biociências da Universidade Estadual Paulista em Rio ClaroPrédio do Instituto de Biociências em 2011. IB Fundação 30 de janeiro de 1976 Instituição mãe Universidade Estadual Paulista Tipo de instituição pública estadual Mantenedora Governo do Estado de São Paulo Localização Rio Claro, São Paulo, Brasil Diretor(a) José Euzébio de Oliveira Souza Aragão Vice-diretor(a) Henrique Ferreira Servidores técnico-administrativos 127 [2021][1] Doc...

 

 

Este artículo o sección necesita referencias que aparezcan en una publicación acreditada.Este aviso fue puesto el 6 de septiembre de 2016. Everett Sloane Everett Sloane en el papel de Bernstein en Ciudadano KaneInformación personalNacimiento 1 de octubre de 1909Manhattan, Nueva York, Estados UnidosFallecimiento 6 de agosto de 1965 (55 años)Los Ángeles, California, Estados UnidosCausa de muerte Sobredosis Sepultura Angelus-Rosedale Cemetery Nacionalidad EstadounidenseFamiliaCónyuge...

 

 

Order of brown algae Fucales Ascophyllum nodosum Scientific classification Domain: Eukaryota Clade: Diaphoretickes Clade: SAR Clade: Stramenopiles Phylum: Gyrista Subphylum: Ochrophytina Class: Phaeophyceae Subclass: Fucophycidae Order: FucalesKylin Families Bifurcariopsidaceae Durvillaeaceae Fucaceae Himanthaliaceae Hormosiraceae Notheiaceae Sargassaceae Seirococcaceae Xiphophoraceae The Fucales (fucoids) are an order in the brown algae (class Phaeophyceae). The list of families in the Fucal...

Mersin Martyrs' MemorialMersin Şehitler Anıtı36°47′37″N 34°37′43″E / 36.79361°N 34.62861°E / 36.79361; 34.62861LocationAtatürk Park, Mersin, TurkeyTypeMemorialOpening dateJune 23, 1971 Mersin Martyrs' Memorial (Turkish: Şehitler Anıtı), also known as the Monument of the Refah Martyrs is a monument in Mersin, Turkey. Geography The monument is situated in Atatürk Park of Mersin about 20 metres (66 ft) from the Mediterranean Sea coast at 36°47

 

 

Si ce bandeau n'est plus pertinent, retirez-le. Cliquez ici pour en savoir plus. Cet article ne cite pas suffisamment ses sources (juin 2022). Si vous disposez d'ouvrages ou d'articles de référence ou si vous connaissez des sites web de qualité traitant du thème abordé ici, merci de compléter l'article en donnant les références utiles à sa vérifiabilité et en les liant à la section « Notes et références » En pratique : Quelles sources sont attendues ? Comme...

 

 

Artikel ini sebatang kara, artinya tidak ada artikel lain yang memiliki pranala balik ke halaman ini.Bantulah menambah pranala ke artikel ini dari artikel yang berhubungan atau coba peralatan pencari pranala.Tag ini diberikan pada Desember 2022. Berikut daftar bandar udara di Polinesia Prancis, yang diurutkan berdasarkan lokasi. LOKASI ICAO     IATA   NAMA BANDAR UDARA PENGGUNAAN Ahe (Tenukupara) NTHE AHE Bandar Udara Ahe Publik Anaa (Tukuhora) NTGA AAA Bandar Ud...

County in North Dakota, United States County in North DakotaEmmons CountyCountyEmmons County Courthouse in LintonLocation within the U.S. state of North DakotaNorth Dakota's location within the U.S.Coordinates: 46°17′N 100°14′W / 46.28°N 100.24°W / 46.28; -100.24Country United StatesState North DakotaFoundedFebruary 10, 1879 (created)November 9, 1883 (organized)SeatLintonLargest cityLintonArea • Total1,555 sq mi (4,030 km2)&...

 

 

Radio station in Sarasota, FloridaWSRQSarasota, FloridaBroadcast areaSarasota, Bradenton, and Venice, FLFrequency1220 kHzBrandingThe New SRQProgrammingFormatOldiesAffiliationsWWSB-TV, Tampa Bay Rays Baseball, Tampa Bay Lightning.OwnershipOwnerLake Erie College of Osteopathic Medicine, Inc.Sister stationsWSRQ-FM, WVIJHistoryFirst air date1961 (as WSAF)Former call signsWSAF (1961 through mid-1970s, at least)WQSA (1980s to 2002)WIBQ (2002-2007)Call sign meaningSRQ = IATA code for Sarasota-Braden...

 

 

Vannevar BushVannevar Bush, ca. 1940-44Lahir(1890-03-11)11 Maret 1890 Everett, MassachusettsMeninggal30 Juni 1974(1974-06-30) (umur 84)Belmont, MassachusettsAlmamaterB.A. Tufts College 1913 Ph.D. MIT 1917Karier ilmiahInstitusiMITMahasiswa doktoralClaude E. Shannon Vannevar Bush (11 Maret, 1890 – 30 Juni, 1974; dieja VAN-ee-var, IPA: [ˈvæˌniː.var]) adalah seorang insinyur dan ilmuwan berkebangsaan Amerika yang dikenal karena pencapaiannya pada bidang komputasi analog, peran politikn...

Mexican equestrian This article has multiple issues. Please help improve it or discuss these issues on the talk page. (Learn how and when to remove these template messages) The article's lead section may need to be rewritten. Please help improve the lead and read the lead layout guide. (February 2018) (Learn how and when to remove this template message) This biography of a living person needs additional citations for verification. Please help by adding reliable sources. Contentious material a...

 

 

1966 film GiftA poster bearing the film's alternative U.S. title, VenomDirected byKnud Leif ThomsenWritten byKnud Leif ThomsenProduced byBo ChristensenKnud Leif ThomsenStarringSøren StrømbergCinematographyArne AbrahamsenClaus LoofEdited byBirger LindDistributed byASA FilmRelease date 24 March 1966 (1966-03-24) Running time96 minutesCountryDenmarkLanguageDanish Gift (Danish: poison) is a 1966 Danish drama film directed by Knud Leif Thomsen and starring Søren Strømberg. In th...

 

 

Sekolah Menengah Kejuruan (SMK) Negeri 1 Sukoharjo atau dikenal juga dengan STM SKJ adalah salah satu SMK Negeri Favorit di Pringsewu dan menjadi SMK Pusat Keunggulan di Lampung. SMK Negeri 1 Sukoharjo berada di Sukoharjo III, Kec. Sukoharjo, Kab. Pringsewu, Prov. Lampung. Sekolah ini merupakan SMK Negeri satu-satunya yang ada di Kecamatan Sukoharjo. SMK NEGERI 1 SUKOHARJOInformasiDidirikan11 Desember 2003JenisNegeriAkreditasiBNomor Statistik Sekolah401120612025Nomor Pokok Sekolah Nasional108...

As'ad Syamsul 'ArifinNamaAs'ad Syamsul 'ArifinKebangsaanIndonesia Kiai Haji Raden As'ad bin Syamsul Arifin bin Ruham bin Ihsan bin Khomsi, lahir pada 1897 di Mekkah - wafat 4 Agustus 1990 di Situbondo pada usia 93 tahun) adalah ulama sekaligus tokoh penting dalam berdirinya Nahdlatul Ulama, sebab ia adalah penyampai pesan isyarat berupa tongkat disertai ayat Al Qur'an dari Syaikhona Kholil kepada KH. Hasyim Asy'ari, yang merupakan cikal bakal berdirinya Nahdlatul Ulama. Hingga wafatnya ia men...

 

 

Esta página cita fontes, mas que não cobrem todo o conteúdo. Ajude a inserir referências. Conteúdo não verificável pode ser removido.—Encontre fontes: ABW  • CAPES  • Google (N • L • A) (Outubro de 2020) XVI Campeonato Brasileiro de Futebol Campeonato Nacional de Clubes de 1971 Dados Participantes 20 Organização CBD Anfitrião Brasil Período 7 de agosto – 19 de dezembro Gol(o)s 419 Partidas 229 Média 1,83 gol(o)s por...

 

 

Les championnats d'Europe de karaté 1992 sont des championnats internationaux de karaté qui ont eu lieu à Bois-le-Duc, aux Pays-Bas, en 1992. Cette édition a été la 27e des championnats d'Europe de karaté seniors organisés par la Fédération européenne de karaté chaque année depuis 1966 et la première à proposer une épreuve de kumite individuel féminin open. Un total de 420 athlètes provenant de 32 pays y ont participé[1]. Résultats Épreuves individuelles Kata Kata individ...

 Portugal Monte Real e Carvide    Freguesia   Monte RealMonte Real Localização Monte Real e CarvideLocalização de Monte Real e Carvide em Portugal Coordenadas 39° 49' 52.4 N 8° 52' 42 O Município Leiria História Fundação 28 de janeiro de 2013 Administração Tipo Junta de freguesia Presidente Faustino Coelho Guerra Características geográficas Área total [1] 26,03 km² População total (2011) [2] 5 756 hab. Densidade 22...

 

 

Vo-tech public high school in Newport, Delaware, United StatesDelcastle Technical High SchoolAddress1417 Newport RoadNewport, Delaware 19804United StatesCoordinates39°43′35″N 75°37′38″W / 39.7265°N 75.6271°W / 39.7265; -75.6271InformationTypeVo-tech public high schoolEstablished1969 (54 years ago) (1969)School districtNew Castle County Vocational-Technical School DistrictCEEB code080170PrincipalJustin ComegysTeaching staff127.00 (FTE) (2019-20...

 

 

Multivolume ongoing work about the flora of Australia Flora of Australia Volume 1, second edition. All the books in the series have this distinctive green and yellow cover. Flora of Australia is a 59 volume series describing the vascular plants, bryophytes and lichens present in Australia and its external territories. The series is published by the Australian Biological Resources Study who estimate that the series when complete will describe over 20 000 plant species.[1] It was orches...

This article includes a list of general references, but it lacks sufficient corresponding inline citations. Please help to improve this article by introducing more precise citations. (April 2014) (Learn how and when to remove this template message) Cranial nerve III, for eye movements Oculomotor nerveNerves of the orbit. Seen from above.Inferior view of the human brain, with the cranial nerves labelled.DetailsFromoculomotor nucleus, Edinger-Westphal nucleusTosuperior branch, inferior branchIn...

 

 

The Roots discographyThe Roots performing in 2016Studio albums14Live albums2Compilation albums3Music videos24EPs2Singles18 The discography of the Roots, an American hip hop band, consists of fourteen studio albums, plus three collaborative studio albums, three compilation albums, two extended plays, and two live albums. The Roots began performing in 1989 as the Square Roots with rapper Black Thought and drummer Questlove. Rapper Malik B., and bassist Leonard Hubbard joined the band in 1991.&#...

 

 

Strategi Solo vs Squad di Free Fire: Cara Menang Mudah!