Нешко Недић (Лелић , 28. јун 1914 – 13. мај 1945 ) је био официр Југословенске војске , командант Колубарске бригаде , Ваљевског корпуса, начелник штаба Посавско-тамнавске групе корпуса и начелник штаба Четврте групе јуришних четничких корпуса Југословенске војске у Отаџбини .
Нешко Недић је рођен 28. јуна 1914 . године у селу Лелић код Ваљева . Школовао се на Војној академији у Београду , као питомац 59. класе, коју је завршио 1938 . године и тада је произведен у чин потпоручника . У чин поручника је унапређен крајем септембра 1938 . године.[ 1]
У Другом светском рату се придружио покрету пуковника Драгољуба Драже Михаиловића . Као поручник је предводио Колубарску бригаду и од тада носио шифровано име "Танев".
Мајора Миодрага Палошевића је наследио на месту команданта Ваљевског корпуса Југословенске војске у Отаџбини и остао је на том положају од октобра до 5 . или 6. децембра 1942 . године. Недић се противио ратној мобилизацији у тренуцима када нема већих дејстава, јер војници седе беспослени, стално се пуштају на одсуство и често немају оружје. Због тога је предлагао формирање оперативних одреда и школу за борачку спрему војника и старешина, одакле би се стварали мотивисани и обучени кадрови.[ 2]
Недић је обављао обавештајне задатке по директним наређењима генерала Михаиловића на територији Београда . Ухапшен је у једној рацији од стране немачких окупационих власти и одведен у Бањички логор . Из логора је успео да побегне у октобру 1943 . године, заједно са резервним потпуковником Илијом Орељом и Николом Пашићем , припадником Југословенске равногорске омладине и унуком некадашњег политичара Николе Пашића .[ 3]
Командант Ваљевског корпуса је поново био од фебруара до јуна 1944 . године. Тада је као капетан именован за начелника штаба Четврте групе јуришних корпуса , чији је командант био мајор Драгослав Рачић . У тренутку оснивања, била је то најспособнија формација Југословенске војске у Отаџбини . На тој дужности је био од 4. јула до 4. августа 1944. године, током Топличко-јабланичке операције .
По инструкцијама генерала Михаиловића , одржан је састанак између делегације Југословенске војске у Отаџбини , коју су чинили пуковник Драгослав Рачић , капетан Нешко Недић и мајор Никола Калабић , са немачким представницима на челу са фон Вредеом. Састанак је одржан 11. августа 1944 . године у Тополи , која је била под контролом Југословенске војске у Отаџбини .
На састанку није закључен никакав споразум, већ је само изнет став Југословенске војске у Отаџбини о предстојећим дешавањима. Немачкој делегацији је саопштено да ЈВуО жели окупљање националних снага у борби против комуниста , да остаје у илегали и да се неће борити у униформама Вермахта .
Од октобра 1944 . године, поново је био командант Ваљевског корпуса.
Заједно са главнином снага Југословенске војске у Отаџбини на челу са генералом Михаиловићем , Недић је крајем 1944 . године одступио према Босни .
Налазио се у пратњи генерала Михаиловића током покушаја да се са пролећем 1945 . године врате преко Дрине . Погинуо је 13. маја 1945 . године у бици на Зеленгори , када су Михаиловићеве снаге доживеле дефинитивни пораз.
^ „Укази о унапређењу” . Службени војни лист . 27 : 1. 1. октобар 1938. ^ Nikolić, Kosta (4. septembar 2012). „Unutrašnji život Jugoslovenske vojske u Otadžbini” . Архивирано из оригинала 12. 11. 2017. г. ^ „Umro Nikola Pašić, unuk-imenjak srpskog državnika” . 11. 1. 2015.
Четничке војводе у Другом светском рату
Србија Босна Херцеговина Црна Гора Далмација остали
