Друга аналитичка група катјона у аналитичкој хемији је група следећих катјона: Hg2+, Pb2+, Cu+, Cu2+, Cd2+, Bi3+, As3+, As5+, Sb3+, Sb5+, Sn2+, Sn4+.
Таложе се са водоник-сулфидом у облику сулфида из раствора који садржи и хлороводоничну киселину. У односу на растворљивост добијених сулфида, деле се на:
Сулфиди сулфобаза су практично нерастворни у алкалијама и алкалним сулфидима, за разлику од сулфокиселина, а нерастворни су и у амонијум-полисулфиду, што се и користи за њихово одвајање од сулфида сулфокиселина.
Већина једињења ове групе катјона је различито обојена и слабо растворна у води. У односу према редукционим средствима сви су непостојани, изузев кадмијума. Катјони сулфокиселина имају променљив степен оксидације и у једињењима са већим степеном оксидације показују изразита неметална својства (посебно арсен). По томе су сулфиди сулфокиселина сличнији анхидридима па се називају и тиоанхидриди. Са алкалним сулфидима и хидроксидима граде соли тиокиселина (тиосоли).
Калијум-јодид реагује и са катјонима сулфокиселина у јако киселој средини.
Веће концентрације бакарне соли у оксидационом пламену боје бораксову и фосфорну бисерку зелено, а мање концентрације плаво. Веће концентрације у редукционом пламену дају непрозирно црвену боју, али се код мањих концентрација боја губи.
H3AsO4 + 8H+ → AsH3 + 4H2O
2AsO5+ + 5Sn2+ + 30Cl- → 2As + 5(SnCl2)2-
Sb3+ јон се може доказати тако што се претходно оксидује до Sb5+ јона.
Sb5+ + Cl- + 2H2O → SbO2Cl + 4H+
2Sb5+ + 5Fe → 2Sb + 5Fe2+