Споменик погинулим партизанима у бици на Сутјесци Поглед на Тјентиште Долина хероја је назив меморијалног комплекса, који се налази у близини села Тјентишта , у националном парку „Сутјеска“ . Овај комплекс посвећен је бици на Сутјесци , која се одиграла од 15. маја до 15. јуна 1943 . године, а свечано је отворен 1974 . године.
Меморијални комплекс „Долину хероја“ сачињавају:
Монументални споменик погинулим партизанским борцима, постављен 1971 . године рад вајара Миодрага Живковића (испред споменика се налази костурница у којој је сахрањен 3301 борац)
Спомен кућа битке на Сутјесци , грађена од 1964 . до 1971 . године, рад архитекте Ранка Радовића . Унутрашњост спомен-дома је у периоду од 1971 . до 1974 . године, осликана фрескама, по ликовном концепту сликара Крсте Хегедушића , а по идеји историчара др Душана Пленче и још 79 обележја, међу којима се истичу:
Такође део комплекса су сачињавали и
Омладински центар са Домом младих
Спортски рекреативни центар са вештачким језером и теренима
хотели „Сутјеска“ и „Младост“ У изградњи меморијалног комплекса током седамдесетих година , а и касније све до распада СФРЈ , активно је учествовала и омладина из свих крајева Југославије на омладинским радним акцијама , од којих је најпознатија била ОРА „Сутјеска“ 1971 . године. Године 1973 . овде је снимљен филм „Сутјеска “, редитеља Стипе Делића, којим је уз учешће тада познатих светских глумаца, екранизована легендарна битка. У време СФРЈ меморијални комплекс „Долина хероја“ је било познато туристичко место са годишњом посетом од око 30.000 туриста.
Иван Рибар и Јосип Броз Тито , после његовог рањавања, на Озрену , током битке на Сутјесци , јуна 1943 . годинеБитка на Сутјесци , вођена од 15. маја до 15. јуна 1943 . године, између Главне оперативне групе Врховног штаба НОВ и ПОЈ и окупаторско-квислиншких снага, на ширем подручју тромеђе Црне Горе , Херцеговине и Босне представља преломну и најтежу битку у Народноослободилачком рату . Циљ ове битке био је уништење главнине снага Народноослободилачке војске Југославије и Врховног штаба НОВ и ПОЈ на челу са Јосипом Брозом Титом , због чега је окупатор у ову битку увео око 127.000 војника (67.000 Немаца , 43.000 Италијана , 2.000 Бугара и око 15.000 квислиншких снага) уз снажну техничку подршку — 170 авиона, осам артиљеријских пукова и велики број тенкова. Партизанске снаге биле су знатно мање, Главна оперативна група НОВЈ имала је укупно 22.148 бораца (19.265 партизана и 2.883 партизанки), од чега је око 3.500 било рањеника.
Током једномесечних, даноноћних борби, најчешће вођених „прса у прса“, Главна оперативна група Врховног штаба НОВ и ПОЈ је успела да се, уз огромне губитке, пробије из окружења и избегне уништење. Суштина партизанског успеха у овој бици је у томе што непријатељ није остварио свој циљ — уништење главнине снага НОВЈ и Врховног штаба. У току битке, приликом бомбардовања партизанских положаја, 9. јуна на Озрену је погинуо капетан Бил Стјуарт , шеф британског Одељења за везу при НОВ и ПОЈ , а лакше је био рањен Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито .
Укупан број погинулих партизана у бици износи — 7.454 бораца (6.946 мушкараца и 597 жена, од којих су њих 352 биле болничарке). Национални састав бораца НОВ и ПОЈ учесника битке био је следећи: Срби — 11.851; Хрвати 5.220; Црногорци — 3.295; Муслимани — 866; Југословени — 757; Јевреји — 74; Словенци — 21 и друге националности 21. Највећи број партизанских бораца био је са подручја Хрватске — 8.925, од чега 5.195 из Далмације , а 2.179 са Баније , затим Босне и Херцеговине — 8.293, Црне Горе — 3.337, Србије — 1.492, Македоније — 21, Словеније — 19 и из иностранства — 38. Нека места држе апсолутне рекорде по броју учесника и броју погинулих у бици: Шибеник — 1.316 бораца, погинуло 787; Сплит — 1.091 борац, погинуло 190; Книн — 586 бораца, погинуло 334; Двор на Уни — 560 бораца, погинуло 267; Дрвар 550 бораца, погинуло 203. Бригаде са највећим бројем погинулих у бици су биле: Друга далматинске ударна бригада — 764 борца; Прва далматинска ударна бригада — 564 бораца; Трећа далматинска ударна бригада — 531 борац; Четврта пролетерска црногорска ударна бригада — 456 бораца; Прва пролетерска ударна бригада — 409 бораца; Пета пролетерска црногорска ударна бригада — 396 бораца, Седма банијска ударна бригада — 365 бораца и Друга пролетерска ударна бригада — 360 бораца.
Од укупно 22.148 партизанских бораца, колико је учествовало у бици на Сутјесци , њих 258 је одликовано Орденом народног хероја , као и 16 партизанских бригада које су се посебно истакле у бици. Од 7.454 погинулих бораца њих 45 је проглашено за народне хероје .
Списак истакнутих личности Народноослободилачког покрета и народних хероја, који су погинули током битке на Сутјесци:
Вељко Алексић , народни херој Марко Балетић , народни херој Хамид Беширевић , народни херој Душан Бојовић , народни херој Радош Бојовић , народни херој Стево Бољевић , народни херој Раде Вилотијевић , народни херој Душан Вујачић , народни херој Душан Вујошевић , народни херој Ђуро Вујовић Шпанац , народни херој Василије Ђуровић Вако , народни херој Веселин Ђуровић Ага , народни херој Марко Ећимовић , народни херој Бошко Жунић , народни херој Вујадин Зоговић , народни херој Милун Ивановић , народни херој Војин Катнић , народни херој Бориша Ковачевић Шћепан , народни херој Сава Ковачевић , народни херој Иван Горан Ковачић Ристо Лекић , народни херој Шериф Лојо , народни херој Никола Љешковић , народни херој Алекса Максимовић , народни херој
Никола Мараковић Нина , народни херој Драгутин Мараковић , народни херој Живан Маричић , народни херој Станислав Мартиновић , народни херој Веселин Маслеша , народни херој Раде Милићевић , народни херој Сима Милошевић Шефик Обад , народни херој Миладин Павличић , народни херој Војин Палексић , народни херој Нурија Поздерац Олга Поповић-Дедијер Божина Прелевић , народни херој Јово Радуловић , народни херој Ненад Ракочевић , народни херој Момчило Мома Станојловић , народни херој Владо Томановић , народни херој Гојко Ујдуровић , народни херој Рифат Фрењо , народни херој Авдо Хоџић , народни херој Миљенко Цвитковић , народни херој Павле Џевер , народни херој Милан Шарац , народни херој Бранко Шурбат Бане , народни херој
