PROFILBARU.COM

Каравела
Галеон

Дракар
Кога
Карака

Бојни брод је назив за најјаче наоружан и највише оклопљен ратни брод са главном бродском батеријом која се састоји од топова великог калибра. Постоје од XVI века са појавом карака и галеона, у XVII и XVIII веку као линијски бродови, оклопњаче, предредноти у XIX, а дредноти на самом почетку XX века.

Током касног XIX века. и почетка XX века. века бојни брод био је најмоћнија врста ратног брода, а флота концентрисана око бојног брода била је кључни део командне доктрине поморског ратовања неколико деценија^[1].

Током Другог светског рата бојни је брод је застарео и престао да буде одлучујући фактор на мору. Много кориснији у поморском ратовању постали су пре свега мањи и бржи разарачи, подморнице и моћни носачи авиона. Док је неколико бојних бродова кориштено као бродови за подршку, за гашење пожара и као платформе за вођене ракете. Неке земаље је задржале бојне бродове и након педесетих година 20. века, а последњи бродови су повучени из употребе крајем 1990-их и 2000-их.

Намена

Бојни бродови су давали артиљеријску подршку то јест: гађање циљева на обали, у унутрашњости, на мору и за амфибијске десанте. Често су служили као командни бродови. Међутим, њихова главна улога била је да ограниче коришћење мора у било које сврхе од стране непријатеља. Вредност борбеног брода била је доведена у питање, чак и током њиховог врхунца^[2]. Током Првог и Другог светског рата, делатност немачке морнарице била је ограничена од стране краљевске морнарице, која је имала више ратних бродова. С друге стране, подморнице и авиони постали су важнији чиниоц у поморском ратовању а могли су бити произведени у великом броју.

Бојни бродови су били су рањиви са мањим и јефтинијим оружјем као што су: торпеда, поморске мине, а касније и авиони те вођене ракете^[3]^[4] а са тим и мање евикасни

Стратегија и доктрина

Доктрина

Борбени бродови били су отеловљење морске моћи. За Алфреда Теара Мена (Alfred Thayer Mahan) и његове следбенике, снажна морнарица била је пресудна за успјех једне нације, а контрола мора била је од пресудне важности за пројекцију силе на копно и море. Менова теорија, предложена у Утицају морске моћи на историју 1660.-1783. Из 1890., Диктирала је улогу борбеног брода да истјера непријатеља са мора^[5]. Иако би посао пратње, блокаде и рације могли обављати крсташи или мања пловила, присуство борбеног брода било је потенцијална пријетња било којем конвоју у пратњи било којег брода осим капиталних бродова. Овај концепт "потенцијалне претње" може се даље генерализовати пуким постојањем (за разлику од присуства) моћне флоте која везује противничку флоту. Овај концепт је постао познат као „флота у постојању“ - неактивна, али још увек моћна флота која је присиљавала друге да троше време, ресурсе и труд да се активно заштите од ње.

Мен је даље рекао да се победа може постићи једино ангажманом између бојних бродова, који су у неким пловилима постали познати као одлучујућа доктрина борбе, док су циљали на трговачке бродове (трговачка рација или (guerre de course), како их је позвао Жени Иколе (Jeune École)) никада не могу успети^[6].

Мен је био веома утицајан у поморским и политичким круговима током читавог доба борбеног брода^[1]^[7], позивајући на велику флоту најмоћнијих могућих борбених бродова. Менов се рад развио крајем 1880-их, а крајем 1890-их стекао је велики међународни утицај на поморску стратегију^[1]; на крају су га усвојиле многе главне морнарице (посебно британска, америчка, немачка и јапанска ). Снага Маханијиног мишљења била је важна у развоју трка за борбене органе, а подједнако је важна и у споразуму сила да ограниче број борбених бродова у међуратном добу.

Предложени борбени бродови „флота у постојању“ једноставно би постојањем могли да вежу супериорне непријатељске ресурсе. За то се веровало да може успоставити равнотежу у сукобу чак и без битке. Ово сугерише да би чак и за слабије морнаричке моћи флота бојних бродова могла имати важан стратешки ефекат^[8].

Стратешки и дипломатски утицај

Присуство борбених бродова имало је велики психолошки и дипломатски утицај. Слично данашњем посједовању нуклеарног оружја, власништво над бродовима служило је за побољшање пројекције снага једне земље^[1].

Чак и за време хладног рата, психолошки утицај борбеног брода био је значајан. 1946, америчка мисија Мисури послата је да достави посмртне остатке амбасадора из Турске, а њено присуство у турским и грчким водама спречило је могући совјетски продор у регион Балкана^[9]. У септембру 1983. године, када је милиција Друза у планинама Схоуф у Либанону пуцала на мировне трупе САД, долазак УСС Њу Џерсија променио је однос снага. Артиљеријска ватра из Њу Џерсија касније је убио вође милиција^[10].

Види још

Бојни бродови Другог светског рата

Бојни бродови Првог светског рата

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Sondhaus, L. Naval Warfare 1815–1914, ISBN 0-415-21478-5.
^ O'Connell, Robert J. (1993). Sacred vessels: the cult of the battleship and the rise of the U.S. Navy. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-508006-8.
^ Keegan, John 1993. Battle at sea: from man-of-war to submarine. London: Pimlico.
^ Lenton, H. T.: Krigsfartyg efter 1860
^ Massie, Robert K. Castles of Steel, London, (2005) ISBN 1-84413-411-3.
^ Mahan, A.T., Captain, U.S. Navy. Influence of Sea Power on History, 1660–1783. Boston: Little Brown, passim.
^ Kennedy, pp. 2, 200, 206.
^ Pike, John (3. 5. 2007). „Fleet in Being”. Global security. Архивирано из оригинала 13. 2. 2009. г. Приступљено 31. 1. 2009.
^ „USS Missouri”. Dictionary of American Naval Fighting Ships. Naval Historical Center. Архивирано из оригинала 9. 4. 2010. г. Приступљено 18. 3. 2007.
^ „USS New Jersey”. Dictionary of American Naval Fighting Ships. Архивирано из оригинала 3. 2. 2007. г. Приступљено 18. 3. 2007.

Литература

Breyer, Siegfried (1973). Battleships and Battlecruisers of the world, 1905–1970. London: Macdonald/Jane's. ISBN 978-0-356-04191-9.
Herwig, Holger (1980). Luxury Fleet, The Imperial German Navy 1888–1918. Ashfield Press. ISBN 978-0-948660-03-0.
Mahan, Alred Thayer. Reflections, Historic and Other, Suggested by the Battle of the Japan Sea. By Captain A. T. Mahan, US Navy. US Naval Proceedings magazine; June 1906, volume XXXIV, number 2. United States Naval Institute Press.
Massie, Robert (1991). Dreadnought: Britain, Germany and the Coming of the Great War. Random House, NY. ISBN 978-0-394-52833-5.
Taylor, Bruce, ed. The world of the battleship: The design and careers of capital ships of the world's navies, 1900–1950 (US Naval Institute Press, 2017) 224 pp
Appel, Erik; et al. (2001). Finland i krig 1939–1940 – första delen (на језику: шведски). Espoo, Finland: Schildts förlag Ab. стр. 261. ISBN 978-951-50-1182-4.
Archibald, E. H. H. (1984). The Fighting Ship in the Royal Navy 1897–1984. Blandford. ISBN 978-0-7137-1348-0.
Axell, Albert; et al. (2004). Kamikaze – Japans självmordspiloter (на језику: шведски). Lund, Sweden: Historiska media. стр. 316. ISBN 978-91-85057-09-2.
Brown, D. K. (2003). Warrior to Dreadnought: Warship Development 1860–1905. Book Sales. ISBN 978-1-84067-529-0.
Brown, D. K. (2003). The Grand Fleet: Warship Design and Development 1906–1922. Caxton Editions. стр. 208. ISBN 978-1-84067-531-3.
Brunila, Kai; et al. (2000). Finland i krig 1940–1944 – andra delen (на језику: шведски). Espoo, Finland: Schildts förlag Ab. стр. 285. ISBN 978-951-50-1140-4.
Burr, Lawrence (2006). British Battlecruisers 1914–18. New Vanguard No. 126. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-008-6.
Corbett, Sir Julian. "Maritime Operations in the Russo-Japanese War 1904–1905." (1994). Originally Classified and in two volumes. ISBN 1-55750-129-7.
Corbett, Sir Julian. "Maritime Operations in the Russo-Japanese War 1904–1905." Volume I (2015) Originally published in January 1914. Naval Institute Press ISBN 978-1-59114-197-6
Corbett, Sir Julian. "Maritime Operations in the Russo-Japanese War 1904–1905." Volume II (2015) Originally published in October 1915. Naval Institute Press ISBN 978-1-59114-198-3
Friedman, Norman (1984). U.S. Battleships: An Illustrated History. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-715-9.
Friedman, Norman (2013). "Naval Firepower, Battleship Guns and Gunnery in the Dreadnaught Era." Seaforth Publishing, Great Britain. ISBN 978-1-84832-185-4
Gray, Randal (1985). Gardiner, Robert, ур. Conway's All the World's Fighting Ships, 1906–1921. Naval Institute Press. стр. 439. ISBN 978-0-87021-907-8.
Gardiner, Robert, ур. (1980). Conway's All the World's Fighting Ships, 1922–1946. Conway Maritime Press. ISBN 978-0-85177-146-5.
Gardiner, Robert; Lambert, Andrew, ур. (2001). Steam, Steel and Shellfire: The steam warship 1815–1905 – Conway's History of the Ship. Book Sales. стр. 192. ISBN 978-0-7858-1413-9.
Gibbons, Tony (1983). The Complete Encyclopedia of Battleships and Battlecruisers – A Technical Directory of all the World's Capital Ships from 1860 to the Present Day. London: Salamander Books Ltd. стр. 272. ISBN 978-0-517-37810-6.
Greger, René (1993). Schlachtschiffe der Welt (на језику: немачки). Stuttgart: Motorbuch Verlag. стр. 260. ISBN 978-3-613-01459-6.
Ireland, Bernard and Grove, Eric (1997). Jane's War at Sea 1897–1997. London: Harper Collins Publishers. стр. 256. ISBN 978-0-00-472065-4.
Jacobsen, Alf R. (2005). Dödligt angrepp – miniubåtsräden mot slagskeppet Tirpitz (на језику: шведски). Stockholm: Natur & Kultur. стр. 282. ISBN 978-91-27-09897-8.
Jentschura, Hansgeorg; Jung, Dieter; Mickel, Peter (1976). Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869–1945. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4.
Keegan, John (1999). The First World War. ISBN 978-0-7126-6645-9.
Kennedy, Paul M. (1983). The Rise and Fall of British Naval Mastery. London. ISBN 978-0-333-35094-2.
Lambert, Andrew (1984). Battleships in Transition – The Creation of the Steam Battlefleet 1815–1860. London: Conway Maritime Press. стр. 161. ISBN 978-0-85177-315-5.
Lenton, H. T. (1971). Krigsfartyg efter 1860 (на језику: шведски). Stockholm: Forum AB. стр. 160.
Linder, Jan; et al. (2002). Ofredens hav – Östersjön 1939–1992 (на језику: шведски). Avesta, Sweden: Svenska Tryckericentralen AB. стр. 224. ISBN 978-91-631-2035-0.
Mahan, Alfred Thayer (1987). The Influence of Sea Power Upon History, 1660–1783. New York: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-25509-5.
Massie, Robert (2005). Castles of Steel: Britain, Germany and the Winning of the Great War at Sea. London: Pimlico. ISBN 978-1-84413-411-3.
O'Connell, Robert L. (1991). Sacred Vessels: the Cult of the Battleship and the Rise of the U.S. Navy. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-8133-1116-6.
Padfield, Peter (1972). The Battleship Era. London: Military Book Society. OCLC 51245970.
Parkes, Oscar (1990). British Battleships. first published Seeley Service & Co, 1957, published United States Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-075-5.
Pleshakov, Constantine (2002). The Tsar's Last Armada; The Epic Voyage to the Battle of Tsushima. ISBN 978-0-465-05791-7.
Polmar, Norman. The Naval Institute Guide to the Ships and Aircraft of the US Fleet. 2001, Naval Institute Press. ISBN 1-55750-656-6.
Preston, Antony (1982). Battleships. Bison books. ISBN 978-0-86124-063-0.
Preston, Anthony (Foreword) (1989). Jane's Fighting Ships of World War II. London, UK: Random House Ltd. стр. 320. ISBN 978-1-85170-494-1.
Russel, Scott J. (1861). The Fleet of the Future. London.
Sondhaus, Lawrence (2001). Naval Warfare 1815–1914. London. ISBN 978-0-415-21478-0.
Sondhaus, Lawrence (2004). Navies in Modern World History. London. ISBN 978-1-86189-202-7.
Stilwell, Paul (2001). Battleships. New York: MetroBooks. стр. 160. ISBN 978-1-58663-044-7.
Tamelander, Michael; et al. (2006). Slagskeppet Tirpitz – kampen om Norra Ishavet (на језику: шведски). Norstedts Förlag. стр. 363. ISBN 978-91-1-301554-5.
Taylor, A. J. P. (Red.); et al. (1975). 1900-talet: Vår tids historia i ord och bild; Part 12 (на језику: шведски). Helsingborg: Bokfrämjandet. стр. 159.
Wetterholm, Claes-Göran (2002). Dödens hav – Östersjön 1945 (на језику: шведски). Stockholm, Sweden: Bokförlaget Prisma. стр. 279. ISBN 978-91-518-3968-4.
Wilson, H. W. (1898). Ironclads in Action – Vol 1. London.
Zetterling, Niklas; et al. (2004). Bismarck – Kampen om Atlanten (на језику: шведски). Stockholm: Nordstedts förlag. стр. 312. ISBN 978-91-1-301288-9.