Амерички разарач УСС ЛасенЕскортни разарач БиоковоЈугословенски велики разарач (вођа флотиле) ДубровникФранцуски велики разарач (контра-торпиљер) Ле Фантаск
Разарач (енгл.destroyer) је назив за врсту ратног брода који је саграђен и опремљен у сврху одбране већих, односно капиталних бродова или конвоја од разних врста напада.
Разарач је опремљен јаким машинским комплексом, велике брзине, наоружан артиљеријским и торпедним (ређе минским) противподморничким (ППД), а у најновије време и ракетним оружјем.[1] Структура депласмана савременог разарача знатно се разликује од осталих ратних бродова, јер преко 50% отпада на машински комплекс и погонско гориво.[1]Оспособљен је за:
дејства првенствено против лаких поморских снага и трговачких бродова, подморница и ваздухоплова;
за заштиту већих ратних бродова на маршу, у боју и на сидришту;
за оодбрану и напад на поморски саобраћај, поморске базе и друге елементе морнаричке инфраструктуре;
за навођење и подршку торпедних јединица у нападу;
за извиђање, патролирање и претраживање ширих морских пространстава;
за неутралисање и уништавање живе силе и објеката у приобалном појасу;
за превожење мањег поморског десанта и пружање ватрене подршке искрцаним трупама.[1]
Развој
Разарачи су се развили у другој половини XIX века као одговор на појављивање торпиљарке па му и име долази од енглеског назива torpedo boat destroyer (разарач торпиљарки) који му је дала британска морнарица. Задатак разарача је био да плове око бојних бродова и крстарица и мотре на евентуалне нападе мањих бродова.
У XX веку се као озбиљна пријетња морнарицама појавила подморница, па су разарачи добили опрему за борбу против њих.
Истовремено се појавила потреба за заштитом трговачке морнарице од непријатељског крстаричког рата, односно подморница. То је довело до еволуције разарача у два правца, На једној страни су почели да се развијају лаки, тзв. ескортни разарачи, чија је сврха била заштита конвоја односно противподморничка борба. Они су данас познати под називима фрегата и корвета. На другој страни су разарачи добијали све више оружја и опреме, па с временом и способност вршења борбених задатака који су прије тога били у домену капиталних бродова. Tакве велике разараче Британци су називали вођама флотиле те су их користили као команде бродове дивизија/ескадри разарача, а Французи су их називали контра-торпиљери.
Руски разарач Пројекта 956 Сарич
Величина им је од 1.200 до 2.600 тона, а главно наоружање топови од 120 до 140 mm. Поред тога имали су и више торпедних цеви ради напада на бојне бродове и крстарице.
Разарачи су данас по својој тонажи врло често изнад некадашњих крстарица, а њихова ватрена моћ — коју симболизују далекометни пројектили брод-брод и брод-земља — не може се упоредити ни са чим раније. Стога данас разарач представља капитални брод код готово сваке свјетске морнарице (једини изузетак су Русија и САД које поседују крстарице, односно државе које располажу с носачима авионима).
_profile_drawing.png)
_part_of_USS_Carl_Vinson_(CVN_70)_Carrier_Strike_Force.jpg)
