После повратка из војске радио је као бравар у приватним радионицама. Радничком покрету је приступио 1928. године, када је почео да ради у подружници металских радника и Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Половином 1931. године запослио се у Електричној централи у Београду, где је 1932. учествовао у формирању Синдикалне подружнице, чији је био први секретар. Године 1934. примљен је за члана Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Био је оснивач и председник Набавно-продајне задруге радника електричне централе. Преко те Задруге, КПЈ је вршила легалан утицај на раднике, нарочито после укидања УРС-ових синдиката. На ванредном конгресу Савеза синдиката трамвајских и електричних радника, Бора је био изабран за председника Централне управе, и на тој дужности остао да забране УРС-а, децембра 1940. године.
Године 1938. постао је члан Окружног комитета КПЈ за Београд. Почетком јануара 1939. године је ухапшен, због партијске активности. После изласка из затвора, маја исте године, запослио се у Градском зеленилу у Београду. Пошто га је лично познавао полицијски агент Ђорђе Космајац, који је такође пореклом из Обреновца, није дуго остао на слободи. Ухапшен је поново, крајем 1939. и остао у затвору до 1. јуна1940. године. После изласка из затвора наставио је да ради у Градском зеленилу, све до јуна 1941. године.
Истакути чланови Комунистичке партије Југославије и комунистички револуционари са територије Шумадије, умрли или убијени у међуратном периоду или погинули у току рата
