Данило Марковић (Чаири код Трстеника, 2. јула 1785 — Манастир Љубостиња, 20. август 1875) био је архимандрит Српске православне цркве и старешина манастира Љубостиње.
Архимандрит Данило (Марковић) рођен је 2. јула 1785. године у селу Чаири, код Трстеника, од честитих родитеља.
Међу љубостињским братством Данило се први пут помиње 1858. године, као јеромонах.[1] Познато је да је за време архимандрита Јанићија (Мачужића) Данило био економ, те је стекао искуство у управљању манастирском имовином.[2] Међутим, после Мачужићеве смрти на чело братства долази архимандрит Макарије (Милојевић), а Марковић остаје да обавља дужност економа. Тек после Милојевићеве смрти Данило постаје игуман — 9. јануара 1871. године.[2]
Игуман Марковић остао је упамћен као добар домаћин, вредан радник и веома предузимљив монах. Севастијан Путник бележи да је био осредњи духовник.[3] Занимао се за воћарство и виноградарство, те је Љубостињи обезбедио нове поседе под воћем — првенствено шљивике и винограде. Један од његових винограда назива се по њему Даниловац, и налази се у селу Богдању.[2] Поред тога, обновио је и све манастирске воденице.
Неколико месеци пре своје смрти, Марковић је Љубостињи поклонио велики крст од сребра, који су Аустријанци украли за време Првог светског рата.[4]
Упокојио се 20. августа 1875. године у Манастиру Љубостињи где је и сахрањен.
|access-date=
|url=