Јохан I Јозеф од Лихтенштајна (нем. Johann I. Josef; Беч, 26. јун 1760 — Беч, 20. април 1836) је био десети кнез Лихтенштајна између 1805. и 1806. године и поново између 1814. и 1836. године. Био је последњи кнез Лихтенштајна који је владао Лихтенштајном као делом Светог римског царства. Свето римско царство укинуто је 1806. године. Био је други син Франца Јозефа I од Лихтенштајна.[1]
Отпочео је војну каријеру са 22 године. Био је пуковник током Турских ратова осам година касније. Био је активан током Наполеонивих ратова током којих је унапређен у чин фелдмаршала и постављен је на место главнокомандујућег аустријске војске. Командовао је аустријском војском у бици код Аустрелица. Учествовао је у преговорима који су довели до мира у Пресбургу 1805. и мира у Шенбруну 1809. године. Ови споразуми били су неповољни по Аустрију и Јохан је оптужен да нема дипломатске вештине. Како би избегао критике повукао се из војне службе 1810. године.
Као кнез Лихтенштајна спроводио је напредне реформе иако је остао апсолутистички монарх. Године 1818. донео је Устав али он је имао ограничено дејство. Унапредио је шумарство и пољопривреду и радикалн је реформисао администрацију. Године 1806. Наполеон је укључио Лихтенштајн у Рајнску конфедерацију али је на Бечком конгресу потврђен суверенитет Лихтенштајна. Године 1815. Лихтенштајн је постао део Немачке конфедерације.
Имао је једанаесторо деце.