PROFILBARU.COM

Ђуро Тошић
Ђуро Тошић
Лични подаци
Датум рођења	1. октобар 1946.
Место рођења	Жљебови, ФНР Југославија
Датум смрти	6. фебруар 2019. (72 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Научни рад
Поље	Средњовјековна српска историја

Ђуро Тошић (Жљебови, 1. октобар 1946 — Београд, 6. фебруар 2019) био је српски историчар, академик. Био је члан Академије наука и умјетности Републике Српске, професор на Филозофском факултету у Бањој Луци и Филозофском Факултету Универзитета у Источном Сарајеву, члан одбора САНУ за историју Босне и Херцеговине, редакције Зборника за историју Босне и Херцеговине, научног већа и Управног одбора Историјског института. Био је члан Редакције Годишњака Друштва историчара Босне и Херцеговине и предсједник Савеза Друштава историчара Босне и Херцеговине, те члан Савјета Земаљског музеја у Сарајеву.

Биографија

Ђуро Тошић рођен је 1. новембра 1946. године у селу Жљебови, општина Соколац. Основну школу и гимназију завршио је у Сокоцу, а студије историје на Филозофском факултету у Сарајеву, где је и дипломирао 1970. године. Од 1971. године радио је као асистент на Катедри за историју на Филозофском факултету у Сарајеву, на предмету Историја народа Југославије у средњем вијеку. Постдипломске студије уписао је 1973, а магистрирао у мају 1976. са темом "Босанска држава за владавине краља Дабише". Докторирао је на Филозофском факултету у Београду у мају 1982, са темом "Трг Дријева у средњем вијеку". Од 1982. има звање доцент, а од 1987. године ванредни професор на предметима "Историја народа Југославије у средњем вијеку" и "Помоћне историјске науке" на Филозофском факултету у Сарајеву. Од јесени 1992. године до одласка у пензију у јесен 2013. радио је у Историјском институту.^[1]

У току 1985—1987. године обављао дужност продекана за наставу на Филозофском факултету у Сарајеву. Од јесени 1992. године ради у Историјском институту САНУ као виши научни сарадник, а од 1998. као научни савјетник, гдје је руководио научно-истраживачким пројектима: "Друштвене и привредне структуре српских земаља средњег века", "Проучавање политичке, привредне и културне историје српских земаља средњег века" и "Средњовековне српске земље (XII–XV век): политички, привредни, друштвени и правни процеси", као и научно-истраживачким пројектом: "Друштвена историја Босне и Херцеговине", пријављеним код Министарства за науку Босне и Херцеговине. Био је члан Редакције Зборника за историју Босне и Херцеговине, Историјског часописа, Радова Филозофског факултета Пале и Грађе о прошлости Босне, а неко вријеме је био и предсједник Научног вијећа и Управног одбора Историјског института, те Управног одбора Института за новију историју. Био је члан Научног одбора за историјске науке Академије наука и умјетности Републике Српске и Матичног одбора за хуманистичке науке Министарства за науку Републике Србије. Од 5. септембра 2008. дописни, а од 2012. редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске у ванрадном саставу. Од школске 1993/1994. године радио је као наставник по позиву (у звању редовног професора) на Филозофском факултету у Бањој Луци, а од 1998/1999. и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је био у сталном радном односу од 1. децембра 2007. године на Одсјеку за историју, на предметима "Српска и јужнословенска историја у средњем вијеку" и "Помоћне историјске науке". Био је професор и на постдипломским студијама и шеф Колегијума за постдипломске студије. У више наврата био је члан комисије за оцјену и одбрану докторских и магистарских теза. Области интересовања су му биле историја српског народа у средњем вијеку; историја средњовјековне Босне и Херцеговине. Познавао је изворе на латинском и старословенском језику. Говорио је италијански, а служио се и њемачким језиком.

Септембра 2008. постао је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске у ванрадном саставу, а од 21. децембра 2012. редовни члан.^[2]

Преминуо је у Београду, 6. фебруара 2019. године.^[3]

Библиографија

Посебна издања

Тошић, Ђуро (1987). Трг Дријева у средњем вијеку. Сарајево: Веселин Маслеша.
Тошић, Ђуро (1998). Требињска област у средњем вијеку. Београд: Историјски институт.
Тошић, Ђуро (2005). Средњовјековна хумска жупа Дабар. Београд: Историјски институт.
Тошић, Ђуро (2012). Средњовјековна туробна свакодневница (од проститутке, преко вјештице, до вампира). Београд: Историјски институт.

Чланци и расправе

Трипе Бућа, дубровачки трговац и протовестијар босанског краља Твртка I Котроманића, ГДИ БиХ 20 (1972-1973), Сарајево 1974, 25-39.
Брштаник у средњем вијеку, ГДИ БиХ 21-27, Сарајево 1976, 37-50.
Tošić, Đuro (1979). „Dubrovčanin prezviter Ratko, stonski kancelar, kapelan i protovestijar kralja Tvrtka I i trebinjsko-mrkanjski biskup”. Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine. 28-30 (1977-1979): 39—58.
О дријевској царини, Прилози XВ/16, Сарајево 1979, 189-195.
Становништво средњовјековног трга Дријева, Прилози XВИИИ/19, Сарајево 1982, 75-104.
Доњи ток Неретве у средњем вијеку, с посебним освртом на трг Дријева, Херцеговина 2, Мостар 1982, 45-78.
Тошић, Ђуро (1983). „Уређење средњовјековног трга Дријева”. Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине. 34: 123—137.
Тошић, Ђуро (1983). „О понашању дубровачких цариника у руднику Дежевице”. Годишњак Друштва историчара Босне и Херцеговине. 34: 148—150.
О извозу житарица са Неретве у Дубровник у XИВ вијеку, Прилози XИX/20, Сарајево 1984, 109-118.
Дворске службе (БиХ) (с Бабић Анто), Енциклопедија Југославије ИИИ, 2. издање, Загреб 1984, 710-711.
О кријумчарењу соли на Неретви, Трибуниа 9, Требиње 1985, 25-30.
Tošić, Đuro (1986). „Petar Primović - dubrovački trgovac i zakupac carina u Bosni”. Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine. 37: 75—89.
Груба, Енциклопедија Југославије ИВ, 2. издање, Загреб 1986, 618.
Рана прошлост Травуније, ГДИ БиХ 39, Сарајево 1988, 42-49.
Дубровачка породица Хранковић, Анали 26, Дубровник 1988, 87-101.
Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози XXИВ/25-26, Сарајево 1990, 65-101.
Тошић, Ђуро (1990). „Косовска битка у историографији о средњовјековној Босни”. Косовска битка у историографији. Београд: Историјски институт. стр. 101—107.
Канцеларије, дворске (БиХ), Енциклопедија Југославије ВИ, 2. издање, Загреб 1990, 659-660.
Требињски крај у склопу немањићке Србије, Календар Просвјета за 1992, Сарајево 1991, 103-117.
Земљорадња у средњовјековној жупи Требиње, ГДИ БиХ 40-41 (1989-1990), Сарајево 1991, 42-58.
Тошић, Ђуро (1994). „Двије повеље босанског краља Стјепана Дабише”. Историјски часопис. 39 (1992): 5—23.
Тошић, Ђуро (1995). „Двије босанске повеље из XV вијека”. Историјски часопис. 40-41 (1993-1994): 19—42.
Тошић, Ђуро (1995). „Сточарство у средњовјековној требињској области”. Историјски гласник. 1—2: 37—50.
Тошић, Ђуро (1995). „Средњовјековни живот у требињској области (Феудална средина на примјеру једне регије)”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт. стр. 77—85.
Тошић, Ђуро (1995). „Босна и Турци од Косовске до Ангорске битке”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 1: 85—97.
Тошић, Ђуро (1996). „Управа и судство у средњовјековној жупи Требиње”. Историјски гласник. 1—2: 7—18.
Тошић, Ђуро (1996). „О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа”. Милешевски записи. 2: 101—113.
Тошић, Ђуро (1997). „Босанска краљица Катарина (1425-1478)”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 2: 73—112.
Тошић, Ђуро (1998). „Понашање босанске краљице Маре (Јелене) у избјеглиштву”. Десети конгрес историчара Југославије: Зборник радова. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 393—398.
Tošić, Đuro (2001). „Vojvoda Petar Pavlović: Prilog istoriji Bosne početkom XV vijeka”. Jugoslovenski istorijski časopis. 34 (1-2): 35—46.
Тошић, Ђуро (2001). „Земљорадња пљеваљског краја у првим годинама турске владавине”. Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 2: 91—102.
Тошић, Ђуро (2002). „Родоначелник племена Косача - војвода Влатко Вуковић”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 243—260.
Тошић, Ђуро (2002). „Дио Сандаљевог депозита за побочну грану племена Косача”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 261—268.
Тошић, Ђуро (2002). „Учешће Косача у ослобађању Јајца од Турака 1463. године”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 464—475.
Тошић, Ђуро (2002). „Посљедња босанска краљица Мара (Јелена)”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 3: 29—60.
Тошић, Ђуро (2002). „Споредна грана племена Косача”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 3: 61—77.
Тошић, Ђуро (2002). „Доњовлашки родови Влаховић и Мириловић у источној Херцеговини”. Радови: Часопис за хуманистичке и друштвене науке. 5: 195—212.
Тошић, Ђуро (2003). „Српске приморске земље (Зета и Травунија) у XIII вијеку”. Краљ Владислав и Србија XIII века. Београд: Историјски институт. стр. 63—72.
Тошић, Ђуро (2003). „Гласинац у земљи Павловића”. Земља Павловића: Средњи вијек и период турске владавине. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. стр. 77—90.
Тошић, Ђуро (2003). „Павловића дио дријевске царине”. Земља Павловића: Средњи вијек и период турске владавине. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. стр. 235—245.
Тошић, Ђуро (2003). „Писмо дубровачког посланика Ивана Гундулића о смрти кнеза Павла Раденовића”. Земља Павловића: Средњи вијек и период турске владавине. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. стр. 357—366.
Тошић, Ђуро (2003). „Живот у средњовјековном селу требињског краја”. Српско село: Могућности и даљи правци истраживања. Београд: Историјски институт. стр. 19—30.
Тошић, Ђуро (2004). „Херцеговачка породица Милорадовић”. Српска проза данас: Културна и духовна историја Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 277—300.
Тошић, Ђуро (2004). „Прилог проучавању Доњих влаха у источној Херцеговини”. Зборник за историју Босне и Херцеговине. 4: 81—132.
Тошић, Ђуро (2004). „Примјер брачне бигамије: Mоrе bоsіgnanorum et patarinorum” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 22: 123—127.
Тошић, Ђуро (2004). „Изводи из благајничке књиге которске општине у XV вијеку” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 22: 129—140.
Тошић, Ђуро (2004). „Уговор о закупу рударских постројења у мјесту Жеравице” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 22: 141—149.
Тошић, Ђуро (2004). „Сандаљева удовица Јелена Хранић”. Зборник радова Византолошког института. 41: 423—440.
Тошић, Ђуро (2005). „Привредни развој средњовјековне хумске жупе Дабар”. Споменица Милана Васића. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. стр. 165—184.
Тошић, Ђуро (2005). „Историјско-географско-топографски приказ средњовјековне хумске жупе Дабар”. Изворник: Гласило огранка Вукове задужбине. 1: 5—23.
Тошић, Ђуро (2005). „Требињци и Захумљани у средњовјековном Котору” (PDF). Истраживања: Филозофски факултет у Новом Саду. 16: 221—227. Архивирано из оригинала 26. 08. 2011. г. Приступљено 12. 05. 2021.
Тошић, Ђуро (2007). „Судски процес против двојице мартолоса 1477. године” (PDF). Историјски часопис. 54: 119—129.
Тошић, Ђуро (2007). „По други пут о Твртковом протовестијару Трипи Бући” (PDF). Историјски часопис. 55: 83—98.
Тошић, Ђуро (2008). „Фрагменти из живота Херцега Влатка Косаче” (PDF). Историјски часопис. 56: 153—172.
Тошић, Ђуро (2009). „Босански лутајући витезови Паштровићи” (PDF). Историјски часопис. 58: 147—172.
Тошић, Ђуро (2012). „Прилог познавању монашења становништва из средњовјековне Босне” (PDF). Зборник за историју Босне и Херцеговине. 7: 1—28.
Регистар збирке ’Старе српске повеље и писма’ Љубомира Стојановића^[4]

Референце

^ http://www.iib.ac.rs/srp/DjuroTosic.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2016) Историјски институт Београд: Ђуро Тошић
^ Академија наука и умјетности Републике Српске: Ђуро Тошић, извод из библиографије
^ Преминуо академик Ђуро Тошић Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2019)srna.rs
^ http://www.ffuis.edu.ba/media/faculty/documents/2014/12/15/Djuro_Tosic.docx Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2016) Филозофски факултет У Источном Сарајеву - Ђуро Тошић, библиографија

Литература

Енциклопедија српске историографије. Београд. 1997. стр. 680—682. ISBN 978-86-80269-35-1.

Спољашње везе

[1] ttp://www.iib.ac.rs/srp/DjuroTosic.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2016) Историјски институт Београд: Ђуро Тошић

[2] Академија наука и умјетности Републике Српске: Ђуро Тошић, извод из библиографије

[3] Преминуо академик Ђуро Тошић Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2019)srna.rs

[4] ttp://www.ffuis.edu.ba/media/faculty/documents/2014/12/15/Djuro_Tosic.docx Архивирано на сајту Wayback Machine (16. април 2016) Филозофски факултет У Источном Сарајеву - Ђуро Тошић, библиографија

[1]

[2]

[3]

[4]