SH3 domen

SH3 domain
Dijagram SH3 domena, kokošijeg alfa spektrina (1SHG​)
Identifikatori
Simbol	SH3_1
Pfam	PF00018
Pfam klan	CL0010
InterPro	IPR001452
SMART	SM00326
PROSITE	PS50002
SCOP	1shf
SUPERFAMILY	1shf
CDD	cd00174
Dostupne proteinske strukture: Pfam structures PDB RCSB PDB; PDBe; PDBj PDBsum structure summary

SH3 domen (SRC homologni 3 domen) je mali proteinski domen sa oko 60 aminokiselina koji je prvo identifikovan kao konzervirana sekvenca kod viralnog adapterskog proteina v-Crk i nekatalitičkih delova enzima poput fosfolipaza i nekoliko citoplasmatičnih tirozinskih kinaza kao što su Abl i Src.^[1][2] On je bio identifikovan u nekoliko drugih proteinskih familija poput: PI3 Kinaza, Ras aktivirajućem proteinu GTPaze, CDC24 i cdc25.^[3][4][5] SH3 domeni su prisutni kod proteina u signalnim putevima koji regulišu citoskelet, Ras proteinu, i Src kinazi i mnogim drugim. Oni takođe regulišu stanje aktivnosti adapterskih proteina i drugih tirozinskih kinaza. Smatra se da povećavaju specifičnost supstrata pojedinih tirozinskih kinaza. Oko 300 SH3 domena je prisutno u proteinima kodiranim ljudskim genomom.

Struktura

SH3 domen ima karakteristično sa savijanje beta-barela, koji se sastoji od pet ili šest β-lanaca uređenih kao dve gusto pakovane anti-paralelne β ravni. Povezujući regioni mogu da sadrže kratke helikse. SH3 tip savijanja drevni tip savijanja koje je prisutno kod eukariota kao i prokariota.^[6]

Proteini sa SH3 domenom

• Adapterski proteini
• CDC24
• Cdc25
• PI3 kinaza
• Fosfolipaza
• Aktivirajući protein Ras GTPaze
• Vav proto-onkogen
• GRB2
• p54 S6 kinaza 2 (S6K2)

Reference

1. Pawson T, Schlessingert J (1993). „SH2 and SH3 domains”. Curr. Biol. 3 (7): 434—42. PMID 15335710. doi:10.1016/0960-9822(93)90350-W. 
2. Mayer BJ (2001). „SH3 domains: complexity in moderation”. J. Cell. Sci. 114 (Pt 7): 1253—63. PMID 11256992. 
3. Musacchio A, Gibson T, Lehto VP, Saraste M (1992). „SH3--an abundant protein domain in search of a function”. FEBS Lett. 307 (1): 55—61. PMID 1639195. doi:10.1016/0014-5793(92)80901-R. 
4. Mayer BJ, Baltimore D (1993). „Signalling through SH2 and SH3 domains”. Trends Cell Biol. 3 (1): 8—13. PMID 14731533. doi:10.1016/0962-8924(93)90194-6. 
5. Pawson T (1995). „Protein modules and signalling networks”. Nature. 373 (6515): 573—80. PMID 7531822. doi:10.1038/373573a0. 
6. Whisstock JC, Lesk AM (1999). „SH3 domains in prokaryotes”. Trends Biochem. Sci. 24 (4): 132—3. PMID 10322416. 

Vidi još

• SH2 domen
• Strukturni domen

Spoljašnje veze

• Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_1
• Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_2
• Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_3
• Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_4
• Eukaryotic Linear Motif resource motif class LIG_SH3_5
• Eukaryotic Linear Motif resource motif class TRG_PEX
• Nash Lab Protein Interaction Domains in Signal Transduction - The SH3 domain^{[мртва веза]}
• GENEART - Screen your protein against all human SH3 domains in a single phage display cycle